Дело

Т А И Д А 355 довољством, уверен да њено привиђење долази од тебе. Исусе, нећеш да заборавиш да сам ти је ја даровао. Чувај је, кад ти се допада и нарочито не допусти да њене чари сјаје за друге као и за тебе. Целе ноћи није могао заспати и виде Таиду разговетније него што ју је видео у пећини Нимфа. Посведочи себи, говорећи: — Што сам чинио, учинио сам за славу Божју. На своје велико изненађење, ипак није осећао душевни мир. Уздисао је: — Зашто си жалосна, душо моја, и зашто ме узнемирујеш? И душа му је била и даље неспокојна. Остаде тако тридесет дана у овом жалосном стању, које предсказује пустињику страшна искушења. Таидина слика није га остављала ни дању ни ноћу. Није гонио њу од себе, јер је још држао да је долазила од Бога и да је била слика светице. Ну, једног јутра, дође му у сну, са косом украшеном љубичицама, и тако опасна у својој умиљатости, да због тога цикну од ужаса и пробуди се обливен леденим знојем. Док је још очима жмирио од спавања, осети као неки влажни и топли дах где му прелази преко лица: мали шакал, с двема шапама стављеним на постељино узглавље, дувао му је у нос свој смрдљиви дах и смејао се из свег грла. Пафнус се томе грдно зачуди и учини му се као да се нека кула рушила под његовим ногама. И, заиста, падао је он с врха свог срушеног самопоуздања. Неко време би неспособан да мисли; затим, освестив се, размишљање му повећа само узнемиреност. — Од две ствари једна, рече у себи. Или ово привиђење, као и претходна, долази заиста од Бога; оно је било добро, и моја природна поквареност га је покварила, као што се вино укисели у нечистом суду. Ја сам својом недостојношћу променио узвишеност у саблазан, из чега је ђаволски шакал извукао одмах велику корист. Или пак ово привиђење долази, не од Бога, већ, на прогив, од ђавола; и зато је кужно. У том случају, сумњам сад да ли су претходна била небеског порекла, као што сам то био веровао. Неспособан сам дакле за распознавање, које је погребно пустињику. У оба случаја, Бог показује мржњу према мени, чије дејство осећам, али њен узрок не објашњавам себи. Размишљао је тако и питао се у самртној муц i: — Праведни Боже, каква искушења намењујеш својим слугама, ако су и појаве твојих светица опасност за њих? Учини, 23*