Дело

60 д е л о Овде бисмо могли изложити, упоредним законодавствима, све што је урађено по овоме код других европских народа, но томе овде није место, јер би се премашио циљ нзшег излагања што би било ван граница задатка, који смо себи поставили. Из досадањег излагања види се да је код нас развитак породице био под моћним економско-политичким утицајима, под којима су права и обвезе чланова породице, увођењем у живот нашег Грађанског Законика од 1844. год., претрпеле основне промене: на место задружне породице, с колективним карактером својине, дошао је на прво место индивидуални интерес свакога члана понаособ. Но наш законодавац отишао је још и један корак даље: узео је и ставио на прво место интерес личности, па затим интерес породице. Из овога је следовао двојак корак независности жене према мужу и деце према њиховим родитељима. Овим покретом жена је постала независна од мужа и у погледу своје личности и у погледу свога имања. Свим овим правне породичне везе прерано су ослабљене, и на место њих остао је само морални елеменат, који је, истина, увек моћан, али само код високо-културних раса, као што је англо-саксонска. Што се нас тиче, нека нам је допуштено основно сумњати, ми немамо више онако моћно уређену и организовану породицу какву смо имали пре нашег писаног Грађанског Законика. Dr. Мих. С. Полићевић.