Дело

ПРОБЛЕМИ СХВАТАЊА ЖИВОТА1 Схватити појаве спољног и унутарњег света јесте ствар науке, — констатовати и испитати претпоставке за њихову појмљивост, јесте задатак философије наука. И једна и друга, и философија и наука имају за циљ добијање општих појмова; стога и схватају објекте у њиховој генералиости. Њихов предмет, ако апстрахујемо историју, није појединачна ствар, појав који се једном дешава као такав, већ оно што се слаже у појавама, што се враћа у догађајима: класа, закон. У сваком моменту у природи се производе и могу се произвести неизмерне количине топлоте, али за сваку од њих, ма како велика или мала била, важи закон да ie равна извесној суми рада, и механика има посла с тим законским односом, а не с појединачним појавама топлоте. Безбројне nojaee слободног падања тела дешавају се све по истом закону, да брзина расте с временом; стварне брзине, на против, могу бити врло различите величине према утицају отпора ваздуха, стога и видимо да тешка тела падају брже и да се лака, под извесним околностима, пењу место да падају. Тако, дакле. оно што уопште чини непосредан предмет науке није цела и потпуна, конкретна стварност, већ апстрактна стварност схваћена с апстрахујућих гледишта. 1 Ово је једно од осам предавања, што их је Алојс Рил, први професор философије на берлинском универзитету, држао пред широм публиком, да би стекао пове пријатеље философији међу образованима и допринео разумевању философских тежња садашњости. Оштампана у засебну књигу нод насловом „Philosophie der Gegenwart*, она су убрзо доживсла четири нздања, и престављају један од најбољих увода у философију, како по начину излагања тако и по пишчевим погледима. — Рил је један од најзнатнијих представника модерне философије и у својим делима даје синтезу најважнијих савремених философских праваца: Кантовог критицизма и природо-научног мониама. Пр. пр