Дело

62 Д Е Л О Од тога ниједна наука не чини изузетак. Психологија, на пример, или, како је Кант зове, физиологија унутрашњег чула, чијим је објектима, појавама свести, својствено да их може дознати само један индивидуум, не посматра те појаве у колико су индивидуалне, већ у колико су опште. Она не говори о овом или оном одређеном вољном акту, овом или оном специјалном току престава; она изналази свуда једнородне моменте хотења и законе престављања. Нарочити положај, изгледа, заузимају само историске појаве у ужем и ширем смислу речи: историја сунчаног система и земље, историја држава и културе. Оне се интересују сингуларним и оним што се само једном дешава, што се на исти начин не понавља. Али и оне, да би научно преставиле своје објекте, не могу бити без општих појмова, само што им ове дају друге науке. Теориске науке су претпоставка историских: механика, физика, хемија су претпоставка историје земља и неба; психологија и антропологија претпоставка човечанства и његовог културног развића. И ако се из историје не могу извести општи закони, она је ипак потчињена општим законима. Историско испитивање истражује каузално-генетичку везу догађаја; оно тежи да објасни оно што се догодило извесном комбинацијом његових узрока, морајући при том да рачуна и са случајем, чисто фактичком коинциденцијом извесних догађаја, на пр. једне битке и помрачења сунца, тако да је нужно испитати и историско дејство случаја. Историја, која би се ограничила на чисту репродукцију догађаја, не би била наука већ повесница. „Идеографика", т. ј. наука која само описује појединачно као такво, не постоји. Осим општих појмова сазнања наша свест обухвата још и друге садржаје од опште важећег значаја. Ми ћемо их по примеру Платонову — и ако не сасвим у његовом смислу — назвати идејама, да би их тиме разликовали од појмова. У колико су објекти расуђивања осећања и воље, зовемо их вредности, а циљеви постају, чим управимо на њих наше стварање и делање. Разум не исцрпљује суштину духа, и опредељење човеково није обухваћено сазнањем. Није све сазнање, нити све значи сазнање. Стварно, оно што на нас дејствује, не схвата се само разумом, него га и душа доживљује, осећање цени, воља за њим тежи. На тај начин постају идеје или вредности, и као што оне не произлазе из чистог разума, тако нису ни предмет голог знања. Нама је апсолутно немогуће да нешто подведемо под