Дело

ПРОБЛЕМИ СХВАТАЊА ЖИВОТА 63 гледиште вредности, да замислимо нешто у односу на вредност, а да оно већ тиме не буде оцењено; суд: овај предмет је вредност, има вредност, није и не може никад бити чисто теориски суд. Оно што називамо лепим, т. ј. од уметничке вредности, морало је привући наше осећање, и баш тај доживљај, то привлачење, јесте претпоставка, језгро уметничког суда. Такав суд изазива надражај, гони на стварање или бар на репродукцију, и никоје уживање уметничког дела не може бити чисто рецептивно, голо примање естетичких утисака; оно је увек властита, до извесне мере изазвана уметничка делатност. Разумети уметника значи репродуковати његово дело у свом духу — а и репродукција је стварање, за које уметниково дело даје само мотиве. Исто тако је и суд, да је нешто сходно нашој вољи већ започето хотење, почетак унутрашње радње; тежња за објектом воље или жеља, да се до њега дође, чини свест о важењу тога суда Емоционалки и вољни судови не само што имају практичне последице, већ су и сами практични, т. ј. начини саморадње. Из вредности проистиче, на вредностима почива наш духовни живот, како велимо за разлику не само од физичког, већ и од психичког живота. Све вредности су духовне вредности. Материјално благостање није вредност; оно није вредност у колико је материјално, већ у колико је благостање, и само из неспоразума говори се о економском материјализму. Та историскофилософска теорија, која не зна ни за шта друго сем привреде, и развитак и прогрес у историји замишља као зависне од развића привредних форма, у основи је економски идеализам. — Вредности стварају културу; из вредности је, на земљишту природе, саграђено царство човеково са свима његовим институцијама. Оне су принципи који дају унутарњу форму ономе што означавамо као схватање живота и разликујемо од научног посматрања света. Проблеми схватања живота јесу проблеми вредности. Никоји појам вредности, никоја престава циља не сме се мешати с научним испитивањем, којему је начело да су све појаве исте вредности. Циљ, принцип хотења и делања самосвесних бића, није принцип објашњења ма које нриродне појаве. Он је „туђинац“ у природној науци и у њој се сме употребити само у преносном смислу: као формула, као скраћени израз за форму заједничког дејства физичких процеса, која условљава живот. Постоји наука о формама у природи, али науке