Дело

64 Д Е Л О о циљевима у природи нема; телеологија не спада у сазнање природе, већ у њено процењивање — па чак и у историји мора се испитивање одвојити од процењивања. Али као целина наука се подређује гледишту вредности. Наука је и сама једна од вредности, из којих култура израста, којима се култура храни. Неки су налазили вредност науке у томе, што нам ствара могућност за уштеђивање искуства. То је њена економска вредност, не једина, нити, пак, највиша. У сазнању задовољава се у исто доба и нагон за јединством у мишљењу. Отуда један природни закон и значи за нас увек нешто више него формула за произвољан број искустава, коју смо поставили благодарећи закону. За нас је он даљи корак у прозирању и присвајању чињеница. Реално је, изгледа нам, постало за један степен рационалније; шта више: „ум у стварима", законитост природе открила се до једне даље тачке нашем духу. Свет науке је идеалан свет. Закони и чињениц.е, и ако у стварности спојени, остају по појму различни, а и потпуно познавање чињеница не би одузело вредност сазнању закона. Једино логичка вредност сазнања објашњава оданост великог испитивача и мислиоца његовом делу, и зашто њему наука постаје циљ живота. Уметност ствара вредности. Лепотом престављања, (што не значи исто што и престављање нечег „лепог“) она уздиже вредност форми појава. Уметност је продуктивна делатност, а не игра, нити пак, играње самим собом уживајући у „свесној самообмани". Споредно дејство уметничког стварања не сме се учинити главном ствари. „Није реч о обмани, да се слика сматра за део стварно.сти, већ о јачини импресије, која је у слици сједињена. Том концентрацијом и обухватањем у слици уметност може превазићи расуте импресије природе". Као Хилдебранд, чије су ове речи, мислио је и Гете: „Уметност се не лаћа да се такмичи с природом у њеној дубини и ширини; она се држи површине природних појава, али има своју властиту дубину, своју властиту снагу. Она фиксира највише моменте тих површних појава, признајући у њима законитост, савршенство целисходне пропорције, врхунац лепоте, достојанство значаја, висину страсти“. Као што сазнање закона значи више него познавање изолованог факта, тако и уметнички схваћена и до висина духа уздигнута појава значи више од природне. Уметност је допуна живота, — „без уметности не може се живети". Али етика, тај прави домен философије као схватања жи-