Дело

ПрОБЛЕМИ СХВАТАЊА ЖИВОТА 65 вота, је пре свега та која ствара вредности. Ми морамо разликовати етику од науке о моралу. То је она иста разлика која постоји између уметности и науке о уметности; и стваралачки етички философ односи се према философу научног морала као уметнник према теоретичару уметности. Етика и морал не значе исто. Етика даје моралу циљеве, морал је пут тим циљевима. Пут извесног одређеног морала може бити лажан пут, као што и развитак духовног живота доноси са собом уздизање циљева — те стари морал престаје бити етички. Он постаје препрека етичког прогреса, граница, која се мора уклонити. Историја зна за примере таквог конфликта између етике и морала, између моћи обнове живота и предања, и највећи међу тим примерима „преокрета вредности" јесте само хришћанство. Свако стварање је у исти мах уништавање, и ко поставља нове таблице мора старе разбити, можемо рећи једном Ничеовом параболом. Али „добри“ називају прекршиоца старих вредности — злочинцем. У историји је онај, који је стварао нове идеале и хтео дати нове норме, увек прекорачавао наслеђени морал, дакле нарушавао га. То је трагика у животу великих вођа и јунака духа, да морају долазити у унутрашњи раздор са освештаним уверењима, вером и моралом свога доба. — „Племенит хоће ново да створи и нову врлину — добар хоће старо, и да се старо одржи“. Вредности стварати не значи изналазити их или их по својој вољи измишљати. Вредности се стварају као и научна уверења; оне се не изналазе, оне се откривају. Као што звезде, та далека сунца, засијају једна за другом из ноћне тмине, тако се и вредности појављују мало по мало на хоризонту човекову, и ко их је први видео, први доживео и први осетио, тај је њихов творац. Он указује људима виши пут, открива им вишу форму живота и улива нов дух у старе појмове вредности. Јер да би могао дејствовати, и он мора везати продуктивно за историско. Без вредности би наш животни пут био без компаса, а не би било ни звезда да се према њима управљамо. Човеку је нужно да свему његову делању и тежењу претходи слика његовог делања, идеал његовог тежења; само гледајући горе и прозирући будућност човек може ићи усправно и напред у духовном смислу^ Он мора формирати своја схватања живота, да би могао хумано, духовно управљати животом. А схватања живота су у извесном степену увек и руковођења живота: вредности се — да то поноДело, књ. 68. 5