Дело

66 Д Е Л О вимо — не могу сазнати као такве, а да се, бар у унутрашњости, не доживе. Стога су философи схватања живота у исто доба и философи духовног руковођења и васпитачи човечанства. Историја учи, да је тај, у вишем смислу практични позив, и био првобитно и у старом веку претежно позив философа. Талеса, оснивача философије природе, легенда убраја у „седам мудраца“, људе етичке рефлексије и политичке активности. а историја вели, да је он својим земљацима, Јонцима, препоручивао образовање федеративне државе. Њему је била девиза начело: „познај себе самога“. Парменид, учитељ интелигибилног света, дао је својој отаџбини, Елен, законе. Познато је да се Питагорејски Савез није у првом реду био посветио неговању математике и философије природе, већ да је напротив чинио једну етичкорелигиозну заједницу на основу орфејске теологије. Сам Питагора, оснивач његов, живи у историском сећању пре свега као пророк и реформатор. Али мудрац старог века, на кога свако прво помишља кад год се говори о философији живота, јесте Сократ. Шта значи управљање духом и како се његова моћ над душама људским вековима несмањена одржава, то нам очигледно показује проста величина овога човека. Сократ је педагошки геније у философији, од њега произлази безгранично етичко дејство. С њим се у духовној историји јавља нешто сасвим ново, и нико му у њој није раван особеношћу и персоналитетом. Оно што је он учио, можемо разумети само ако посматрамо како је живео; његов живот, а нарочито највиши акт његовог живота, његово умирање, јесте кључ за његово учење. У осталом, предање о њему несигурно је: Ксенофон заостаје иза примера који је хтео снимити, Платон га превазилази и ако у најдубљем смислу Сократових мисли. Али о томе, шта је и како је Сократ живео, ми смо тако тачно обавештени, да мислимо да с њим саобраћамо као с неким живим; још и данас стојимо под утицајем, под дражи овог јединственог човека. Сократ је схватио свој позив као божанску мисију, поткрепљен у томе делфиским пророчиштем, које га је прогласило за најмудријег човека. Од тада је он проводио сасвим јавно свој живот. Сваког дана човек га је могао наћи на тргу, кад је овај најживљи, у гимназијама, кад се омладина тамо вежбала, у радионицама уметника и занатлија. Са сваким и сваким поводом он