Дело

68 Д Е Л О чењу. Баш против тог навикавања на њихов ауторитет, неиспи*таног веровања у моралне судове вредности и бори се Сократ; он у томе види непријатеља сваког самосталног знања, самосвесног хотења у најбитнијим питањима живота. Ми верујемо да знамо шта се тим моралним речима и судовима мисли; кад бисмо одиста знали морали бисмо о томе дати појма т. ј. могли бисмо објаснити шта је то. „Шта је добро и зло, то још нико не зна“,_ могао би и Сократ рећи, јер је он први озбиљно, а не софистнчки, учинио морал проблемом. Његово је непоколебљиво уверење да мора имати чврстих норма, опште важећих појмова за моралне судове, и при истраживању он је одушевљен извесношћу да их мора наћи. Да их нађе, он се обраћа најдубљој свести човековој; он испитује себе и друге и живот без самоиспитивања не изгледа му вредан да се живи. Достојанство човеково у томе је, што не треба да следује наклоности, што може и треба да се опредељује увиђавношћу, што сам може и треба да даје себи законе о свом хотењу и делању. Увиђавност је власт над собом и од себе, и таква моћ је врлина. Ниједан став Сократов није тако добро сачуван у предању, ниједан се не може тако сигурно потврдити и учинити очигледним на самом Сократовом животу као став, да су знање и врлина једно и исто, да се сазнање и биће морално поклапају. Сазнање није пут ка врлини, оно је сама врлина, имајући сазнање човек има врлину; ко сазна добро, мора и извршити добро. Зар то није парадоксно, тако парадоксно да је сав свет о супротном уверен, да сав свет с Аристотелом изјављује, да став Сократов противречи искуству? Дакле, овај став се сматра за оповргнут. Али живот Сократов је доказ, да је могуће чинити добро само из сазнања, не из инстикта нити из дужности: доказ за могуће јединство сазнања и врлине. Сократов живот демантује оне, који су оповргавали његов став. Тако се може живети, јер је Сократ тако живео. Разумимо добро: није реч о моралном у обичном смислу речи — у свом учењу и управљању животом Сократ говори о етичком, које всћ претпоставља морално у том смислу. Управљати нагонима, обуздавати пожуде и страсти, угушивати жудње, енкратија, — како је Грк једном речи могао изразити то владање собом — је претпоставка од које Сократ полази, од које он иде даље. Морално у овом смислу за њега је по себи разумљиво. А тада преостају само знање и увиђавност управљати радом, и нишга више не може одвојити