Дело

72 Д Е Л О тужиоцима; на свој уобичајени начин и као да је реч о ствари, која се њега лично не тиче, уплиће их у унакрсно саслушавање, док их, с обзиром на њихово „незнање" не изобличи због њиховог окривљавања и раскида ткиво оптужбе. Затим изговара судијама речи, које никад неће умукнути: „Да сте ме хтели ослободити под условом да се одречем овог испитивања, ја бих вам рекао: ја сам вам, Атињани, привржен и пријатељ, али ћу више слушати Бога но вас. Не говори добро онај који верује, да се мора узимати у обзир опасност по живот и смрт; ко и само нешто мало ваља гледаће, кад нешто ради, само на то, да ли је добро урадио или не. Бојати се смрти није ништа друго, него изгледати себи мудар, а то не бити. Јер нико не зна шта је смрт, ни да ли она није за човека највеће од свију добара. Али радити против закона и бољега не слушати, то знам да је рђаво и срамно“. — „Али време је да идемо“, завршује он говор после осуде, „ја да умрем, а ви да живите. Ко, пак, од нас иде на бољи посао, то је скривено за све осим Бога“. Тако Сократ одлази на смрт у пуној слави, а зраци тог растајања, како их је Платон скупио, обасјавају још и данас наш живот. Учење Сократово не може се разумети, а да се не баци поглед на ово његово највише потврђивање, његово умирање. Споља гледано, оно је бледо, трезвено, скоро педантско — а у унутрашњости скрива слику једног бога. Код њега се само привидно говори о изналажењу оног, што је за сваки појединачни случај тачно, што се баш сад треба чинити. А пошто је то необично тешко, у колико међу многим могућим поступцима у сваком датом случају само један једини може бити тачан или најбољи, то је, да би се он изнашао, потребно самоиспитивање, размишљање, процес сазнања. Затим, ако пођемо даље, реч је и о томе, свести појединачне случајеве, сазнате као тачне, на појмове и учинити их руководним принципима нашег делања. Али све ово био би тек морал разума, морал корисности. Позивајући се на Сократову смрт, ја се противим мишљењу, да је ово морал, који је Сократ учио. Оно што ј^добро, то је чврсто утврђено, ма како било тешко сазнаги га. Оно не постаје добро тек својим последицама. Није, дакле, добро оно што је корисно; зато што је добро оно мора бити и корисно, па ма колико штетно изгледало, па ма игнорисало и сам наш живот: чак ако налаже и смрт, добро остаје добро. Ово је управо мишљење