Дело

80 Д Е л о љупце безбројкије него што има таласића на мору, осетиће још само пламене усне и језике. Робови, пожурите се! Још дрва! Још буктиња и луча! А ти, жено, уђи у своју кућу, свуци своје срамне украсе и потражи од најпонизније своје робиње, као нарочиту милост, тунику коју она облачи кад чисти подове. Таида послуша. И док су Индијанци, клечећи, дували у угарке, црнци су бацали на ломачу ковчеге од слонове кости или абоноса или кедра, из којих испадаху разноврсни венци и скупоцене огрлице. Дим се пео у мрачан стуб као при приношењу жртава по Мојсијевом закону. Затим ватра која је тињала, планув од једном, учини да се чу као неко хркање наказне животиње и пламенови готово невидљиви почеше да прождиру свој скупоцени плен. Сад се слуге ободрише на посао; вукли су весело скупе ћилиме, покриваче извезене сребром, украшене засторе. Подскакивали су под теретом столова, наслоњача, тешких јастука, постеља са златним чивијама. Три снажна Етиопца дојурише држећи загрљене оне обојене кипове Нимфа, од којих једна беше вољена као да је била жива; и рекао би човек да види пред собом велике мајмуне отмичаре жена. И кад се лепа гола тела, падајући из руку ових наказа, разбише на плочама, чу се неко јечање. У овом тренутку, појави се Таида, са својом расплетеном косом, која се спуштала у дугим таласима, босонога, обучена у тунику простачку и без облика, која се напуни божанствене милине, само што је додирнула њено тело. За њом је ишао вртар носећи под својом великом брадом Ероса од слонове кости. Она даде знак човеку да се заустави и приближујући се Пафнусу, показа му малог бога: — Оче, упита га, треба ли и њега бацити у пламен? Израде је старинске и изванредне, те вреди сто пута више злата него што му износи тежина. Његов губитак се не би могао накнадити, јер неће бити више никад на свету уметника способна да направи тако лепог Ероса. Узми у обзир и то, оче, да је ово детенце ЈБубав и да не треба поступати с њим нечовечно. Веруј ми: Љубав је врлина и, ако сам грешила, то није по њеној вољи, оче, већ против ње. Никад нећу жалити за оним што ми jt наредила да чиним а сузе роним само за оним што сам радила против њене забране. Она не дозвољава женама да се подају онима који не долазе у њено име. Ето због тога је треба уважавати. Види, Пафнусе, како је леп овај мали Ерос!