Дело

Т А И Д А 81 Како се крије мило у бради овог вртара! Једног дана, донесе ми га Никија, који ме је волео тада, говорећи ми: „Говориће ти о мени“. Али враголан ми је говорио о једном младићу, кога сам познавала у Антиохији и није ми говорио о Никији. Пропало је доста блага на овој ломачи, оче! Поштеди овог Ероса и намести га у какав манастир. Они који га буду видели, обрнуће своје срце Богу, јер Љубав уме сама по себи да се подигне до небесних нада. Вртар, верујући већ да је мали Ерос спасен, смешио се на њ као на дете, када Пафнус, отимајући бога из руку које су га држале, баци га у пламен, вичући: — Доста је што га је пипнуо Никија па да излива све мо гуће отрове! Затим, грабећи сам пуним рукама сјајне хаљине, пурпурне огртаче, златне сандале, чешљеве, четке за трљање тела у купатилу, огледала, лампе, теорбе и лире, бацао их је на ову жеравицу скупоценију од Сарданапалове ломаче, док су робови, пијани од радости за уништавањем, играли, урличући под кишом од пепела и варница. Суседи, један по један, пробуђени дреком, отварали су своје прозоре и испитивали, тарући очи, од куда долази толики дим. Потом су излазили у пола одевени на трг и приближавали се ломачи: — Шта је ово? — мислили су они. Било је међу њима трговаца, код којих је Таида обично куповала мирисе или тканине и они, потпуно узнемирени, опружајући своје жуте и суве главе, трудили су се да разумеју* Млади развратници — који су ту пролазили при повратку с вечере и пред којима су ишли њихови робови, заустављали су се, с челом искићеним цвећем и у пространој туници, па су дизали велику грају. Ова гомила радозналаца, растући без престанка, дознаде брзо да је Таида, по наговору антинојског опата, спаљивала своје благо пре него што би се повукла у манастир. Трговци су размишљали: — Таида напушта ову варош; нећемо јој продати више ништа; страшно је и мислити на то. Шта ће бити од нас без ње? Овај калуђер је учинио да је изгубила памет. Он нас упропашћује. Зашто пуштамо да то чини? Чему служе закони? Нема више дакле судова у Александрији ? Та Таида не брине ни за нас ни за наше жене ни за нашу сироту децу. Њено понашање Дело, књ. 68. 6