Дело

100 Д Е Л О и у обичном смислу речи. Осим тога, он је и пре, још пре доласка у манастир, имао велико предубеђење против стараштва. које је знао до сад само по причању и схватао га је, по угледу на многе друге, као штетну новотарију. Проведавши у манастиру један дан, монах опази тајно роптање неке лакомислене братије, која не одобраваше стараштво. Поред тога, он беше по својој природи монах протува и цуњало са превеликим љубопитством за све. Ето зашто га је велика вест о новом „чуду“, које учини старац Зосима, бацила у необичну недоумицу. Аљоша се доцније сети како се у броју оних монаха, што су се гурали према старцу и око његове heлије, много пута јављала пред њим појава радозналог обдорског госта, који се мувао свуда, по свима гомилицама света, који је свуда ослушкивао и све запиткивао. Али тада је он мало пажње обратио на њега и тек се после свега сетио... А сад му није ни било до тога: старац Зосима, који је наново осетио умор и био легао опет у постељу, већ укрстивши очима, наједаред се, сети њега и затражи га да му дође. Аљоша одмах дотрча. Око старца се налажаху тада само отац Пајсије, отац јеромонах Јосиф, и Порфирије искушеник. Старац, отворивши уморне очи и загледавши се у Аљошу, наједаред га запита: — Чекају ли тебе твоји, синко? Аљоша ушепртљи. — Да им ниси што потребан ? Да се не будеш коме обећао да ћеш данас доћи? — Обећао сам... оцу... браћи... и другима... Ето видиш. Неизоставно иди. Не жалости се. Знај да нећу умрети, а да не кажем пред тобом моју последњу на земљи реч. Теби ћу казати ту реч, синко, теби је и завештавам. Теби, сине мили, јер ме волиш. А за сад иди онима, којима си обећао. Аљоша се одмах покори, премда му је тешко било отићи. Али обећање да ће чути последњу реч његову на земљи и, што је главно, као да је та реч завештана баш њему, Аљоши, — потресе његову душу усхићењем. Он се пожури, да се, свршивши све у вароши, што пре врати. А у исти мах му и отац Пајсије даде савета и упутства пред одлазак, што на њега учини веома јак и неочекиван утисак. То беше, кад већ обојица беху изашли из старчеве ћелије. — Имај на уму, младићу, непрестано (тако правце и без. сваког предговора отпоче отац Пајсије), да је светска наука,