Дело

ШАРЛ БОДЛЕР 187 подиже један болни и немирни позив за неком сентименталном. емоцијом, која увек пролази: ИЈта више постоји злосрећна неспособност, да се створи сувише замореном нервном систему, опште треперење од задовољства. Код раскалашног који више не познаје пијанство, ствара се неописна нијанса сплина, физичког сплина, а овај као да је произашао из крвне изнурености. Машта му се разгрејава. Он сања тада о болу, и тако ствара бол, да дотакне то лично треперење, које треба да буде потпуни занос целог бића. Чудна га јарост уједа за срце, Јарост, коју је имао Нерон и Хелиогабал. „Крвава разорна страва"1, може за један минут само да расхлади сензуалну грозницу, која се неће никад задовољити. Ево, дакле, човека у декадентству, који је сачувао вечну носталгију лепих снова својих предака, који је привременим злоупотребама сасушио у себи животне изворе, а који суди увек јасним погледом о непоправљивој беди своје судбине, а отуда — јер гледамо ли ми свет само кроз призму својих личних потреба? — опште судбине! У зајаженој животињи анђео се буди .. (Наставиће се) (Превео Рад. Јовановић). 1 Бодлеров израз.