Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 249 То јест требало би у женском роду: она не хтеде благословити. А сад дозволите да вас представим и мојој супрузи: ево —- Арина Петровна, дама без ногу, четрдесет и три године — ноге иду, али слабо. Из простог реда. Арина Петровна, разведрите лице своје: ево ово је Алексије Фјодоровић Карамазов. Устаните, Алексије Фјодоровићу, — он га узе за руку силом, којој се човек чак не би надао од њега и наједаред га подиже: — вас дами представљају, треба да устанете. То није онај Карамазов, мама, што је... хм! и тако даље, него брат његов, који се сав сија од смирених врлина. Дозволите, Арина Петровна, дозволите, мамице, дозволите да вам најпре руку пољубим. И он с поштовањем, чак нежно, пољуби жени руку. Девојка код прозора са негодовањем окрену леђа том призору; на надувено-питајућем лицу капетанове супруге наједаред се показа необична љубазност. — Здрави да сте, седите, г. Черномазов, — проговори она. — Карамазов, мама, Карамазов... (ми смо, знате, од простих1), — дошапну он наново. — Но Карамазов, или како му драго, а ја увек Черномазов... Седите, и што ли вас је само кретао да устајете? Дама без ногу, вели он; него ноге су ту, само су отекле као бачве, а ја се осушила. Пре сам још како била дебела, а сад као да сам иглу прогутала... — Ми смо од простих, од простих, — добаци још једаред капетан. — Тата, ах, тата! — проговори наједаред гурава девојка, која је досад ћутала на својој столици, и наједаред покри очи марамом. — Будала! — љутито рече девојка код прозора. — Видите каква су код нас извешћа, — рашири руке мама, указујући на кћери, — као да облаци иду; а кад прођу облаци, опет ће настати наша музика. Пре, кад смо били официри, код нас је много долазило таквих гостију. Ја то, баћушка, не упоређујем са овом ствари. Ко кога воли, тога нека воли. Тада дође ђаконовица, па тек рекне: Александар Александровић је човек најпревасходније душе, а Настасја, вели, Петровна — то вам је пород пакла. Но, одговарам јој ја, како ко кога обожава, ал ти 1 Капетан напомиње Аљоши да је његова болна жена од проста, сељачка рода.