Дело

252 Д Е Л О — Кунем вам се, — ускликну Аљоша, — мој брат he вам на најискренији начин, на најпотпунији... изразити своје кајање, па макар чак клекао пред вас на оном истом тргу... Ја ћу га натерати на то — иначе ми није брат! — Аха, то се дакле још тек у плану налази. То не потиче право од њега, него само од благородства вашег бујног срца. Тако сте одмах требали казати. Не, кад је већ тако, онда дозволите и мени да до краја испричам о високом, витешком и официрском благородству вашега брата, јер га је он тада изразио. Кад је оно престао да ме вуче за омут, он ме пусти на слободу: Ди си, вели, официр и ја сам официр; ако можеш наћи секунданта, човека на свом месту, ти га шиљи — даћу ти задовољење, макар што си нико и ништа!" Ето, шта ми је казао. Ваистину, витешки дух! Удаљисмо се тада ја и мој Иљуша, а родословна породична слика се тада за навек отпечати у Иљушином душевком памћењу. Не, од куд ми да останемо племићи. Та размислите и сами... малочас сте и сами изволели бити у мојим дворима, па шта сте тамо видели? Три даме седе, једна без ногу слабоумна, друга без ногу гурава, а трећа с ногама, али и сувише паметна, курсистка1, опет се отима тамо — хтела би у Петроград, да тамо на обалама Неве проналази права руског женскиња. О Иљуши и не говорим, свега му је девет годиница, слабачак је и мршав као веја, и ако ја умрем — шта ће бити од свих тих дубљина, да вас само за то једно запитам? А кад је тако, онда ако ја њега изазовем на двобој, па ако он мене тек наједаред убије, но шта онда? Шта ли ће тада са свима њима бити? А још горе ће бити, ако ме не убије, него ме само осакати: радити не могу, а уста ипак остају, ко ће их тада наранити, моја уста, а ко ће и све њих тада наранити? Мањ да Иљушу, место у школу, шиљем сваки дан на улицу, да проси милостињу? Дакле, ето вам, шта значи за мене на двобој га позвати — глупа је то реч и ништа више. — Он ће вас молити за опроштење, он ће вам се пред целим светом до ногу поклонити, — викну опет Аљоша са зажареним погледом. — Хтео сам га у суд тужити, — настављаше штабски капетан, — но отворите наш зборник закона: зар бих ја много задовољења за личну увреду могао добити од мог увредитеља? А ту 1 Слушатељка женских универзитетских курсева.