Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 253 ме тек наједаред Аграфена Александровна1 зове и виче: „Да се ниси усудио! Ако га на суд позовеш, ја ћу тако удесити, да цео свет види да те је тукао за твоју рођену превару, и тада ће и тебе самог на суд потегнути“. А Господ једини види и зна од кога је та превара потекла, и по чијој сам наредби ја ту као измећар дејствовао. — Он једини зна да је то било баш по њеној — Грушењкиној — наредби и по наредби Фјодора Павловића. А осим тога, — додаде она, — за увек ћу те отерати. и ништа код мене од сада нећеш моћи зарадити. И трговцу ћу мом казати (она тако и зове свог старца: трговац мој), па ће те и он отерати". А ја тада помислим: ако ме још и трговац отера, шта ћу онда, код кога ли ћу тада моћи што зарадити? Јер само су ми њих двоје и остали, пошто отац ваш не само да ми је престао поверавати послове, услед једног споредног узрока, него још и сам накупио некаквих мојих признаница, па хоће на суд да ме вуче. Услед тога сам се ја и умирио, и ето видели сте дубљину. А сад дозволите да вас запитам: да л’ вам је мој Иљуша јако јутрос прстић угризао? У дворима се пред њим нисам могао одлучити да улазим у ту подробност. — Да, врло јако, и врло је био озлојеђен. Он се мени као Карамазову за вас осветио, мени је то сад јасно. Али да сте га само видели како се бранио, кад су се школски другови камењем на њега бацали. То је врло опасно, они га могу убити, они су деца, глупи су, камен лети, па може главу пробити. — Па и ударили су га, нису у главу, али у груди; више срца му се данас види удар каменом, модрица; дошао кући па плаче, јечи, а сад се ето и разболео. — А знате ли да он тамо први све напада, он је страшно озлојеђен због вас; они кажу да је он једног дечка, Красоткина, јутрос перорезом убо у кук... — Чуо сам и за то, опасно је: Красоткин је један овдашњи чиновник, ја ћу можда и неприлике имати због тога. — Ја бих вас саветовао, — ватрено настављаше Аљоша, — да га неко време никако и не шиљете у школу, док се не смири... и док га то огорчење не пређе... — Огорчење! — прихвати штабски капетан, — огорчење и јесте! Нема га шта видети, а зелики гњев. Ви то све не знате. Дозволите ми да нарочито објасним ту повест. Ствар је у том,. 1 Грушењка.