Дело

256 Д Е Л О само о тој освети са сабљом мислио, па је јамачно и ноћу о том бунцао. Него сад ми поче долазити из школе јако бијен, то сам ја прекјуче све дознао, и ви имате право; више га у ту школу нећу ни слати. Дознам да он сам устаје против целог разреда и да све сам изазива, озлоједио се, срце се у њему распалило, — те се уплаших тада због њега. Опет идемо у шетњу. — Тата, — пита он мене, — тата, јесу л’ богати јачи од свију на свету? — Да, — рекох, — Иљуша; нема јачег на свету од богатога. — Тата, — вели он, — ја ћу се обогатити, ја ћу у официре ступити и све ћу потући; мене ће цар наградити, ја ћу доћи овамо, и тада нико иеће смети... Затим поћута, па ће опет рећи, — а уснице му непрестано дрхте као и пре —: Тата, — каже он, — каква је ова наша варош рђава, тата! — Да, рекох, није баш најбоља ова наша варош. — Тата, хајде да се преселимо у другу варош, где нас нико не зна. — Преселићемо се, — рекох, — преселићемо се, Иљуша, — ето само да скупим пара. Обрадовах се тој прилици, да га мало збуним, да се не предаје непрестано тим мрачним мислима, па стадосмо маштати, како ћемо у другу варош прећи, па како ћемо свог коњичка купити и кола. Маму ћемо и сестрице метнути у кола, а ми ћемо поћи поред кола; овда-онда ћу, рекох, и тебе, Иљуша, попети на кола; треба, рекох, кљусенце причувати, јер не можемо сви сести у кола, — па ћемо тако поћи. Обрадова се он томе, а што је главно: то ће бити наш, свој коњ, па ће се на њему возати. А то се већ зна да се руско дете и роди с коњчетом... Дуго смо тако ћеретали; мислим: хвала Богу, забавио сам га, утешио сам га. То је било прексиноћ, а синоћ се већ нешто друго показа. Он опет изјутра пође у ту школу, врати се мргодан, врло, врло мргодан. Кад би пред вече, ја га узех за руку, изведох га у шетњу, ћути дете, ништа не говори. Подиже се неки ветрић, сунце потавне, јесен се указа, а беше се већ почело и смркавати, идемо, па нам обојици тешко. — Но, синко, хоћемо ли, рекох, нас двојица на пут, — као мислим, да га наведем на јучерашњи разговор. Ћути. Само осећам прстићи му у мојој руци задрхташе.