Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 259 — Ама не, не, за Бога! Спасењем вам се мојим кунем да •нећу! И нико неће дознати никад, само ми: ја, ви и она, и још једна дама, њен велики пријатељ... — Каква дама! Чујте, Алексије Фјодоровићу, саслушајте, јер је ето сад и тренутак такав дошао, да треба саслушати, јер ви ни појмити не можете шта за мене могу значити тих двеста рубаља, — настављаше јадник, долазећи мало по мало у некакво сметено, скоро дивље усхићење. Он као да беше избачен из колосека, и говорио је необично брзо и журећи се, као да би се бојао да му се неће дати да све искаже. — Осим тога, — настављаше он, — што је то часно добивено, од тако уважаване и свете „сестре“, знате ли ви да ја сад могу лечити мамицу и Ниночку, — гуравог анђела мог, кћер моју? Долазио ми је доктор Херценштубе, по доброти срца свога, разгледао их обадве цео сат: „Не разумем, вели, ништа“; али, ипак, минерална вода, Koje има у овдашњој апотеци (он ју је преписао), несумњиву ће јој корист донети, а и купатило јој је за ноге са лековима преписао. Та минерална вода кошта тридесет копејака, а воде треба попити, можда, и читавих четрдесет бардака. Те тако и узех онај докторов рецепт и метнух га на полицу под иконе, па тамо и остаде. ...А Ниночку нареди да купамо у некаквом раствору, у неким врелим купатилима, и то сваки дан изјутра и у вече, а где ћемо ми да удесимо такво лечење код нас, у нашим дворима, без послуге, без помоћи, без судова и без воде? А Ниночка нам је сва у реуматизму, ја вам то још нисам ни говорио; ноћу јој сева сва десна страна, мучи се, и верујете ли: анђео Божји, савлађује се, да нас не би узнемиравала; не јауче, да нас не би пробудила. Ми једемо шта било, шта се нађе; а она узме најгоре парче, што се само псету може бацити: „Не вредим ја, вели, ни то парче, ја од вас одузимам, ја сам вам на терету“. Ето, шта њен анђелски поглед хоће да каже. Ми је дворимо, а њој то тешко пада: „Не заслужујем ја то, не заслужујем, ја сам недостојни богаљ, непотребна сам“. А како она не би заслуживала, кад нам је она све својом анђелском кротошћу код Бога милост измолила: без ње, без њене тихе и благе речи, код нас би у кући био пакао; чак Варју — чак је и њу ублажила... — А Варвару Николајевну такођер немојте осуђивати, и она је анђео, и она је увређена. Дошла је код нас лети, а имала је .уза се шеснаест рубаља, давањем- часова их је зарадила и оста17 *