Дело

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД 299 новога губи се у мраку ничега, јер иде се само по својој природи, и ситне природе налазе само ништа. Уметност је дакле свих времена подлегала јединственим понижавањима. Очигледно велика са учитељима, она се нарушава са ученицима или радозналима тражењем необичности; и ти теже само за чудноватим или за систематизирањем својих модела. Наших дана је та тежња достигла до потпуне распрострањености, једно због склоности ка анархичним слободама које су се бациле на све родове, а и због незнања које се све више ограђује доказима; и љубав ка новинама нас је толико освојила да све што је правилно или просто лепо изгледа нам простачки, и да све што је разумно изгледа нам сувише умерено: Укус је подлегао таквом опадању да о томе не треба да буде ни речи, укратко, ми смо у положају оних пијаница чији засићени укус тражи само алкохоле који пале. Да би проучили мало те убиствене тежње, а нарочито да бих побио ону која ми изгледа да има највише утицаја, да је најозбиљнија, — јер, бар овде, показаће се и неки уметници ја сам одлучио да вам говорим о импресионизму, остављајући све остале манифестације на страну, као неосноване или недостојне да привуку нашу пажњу. У тој школи (да ли је то школа? Може ли се назвати школом група сликара који нису ничему научили друге, пошто су и сами били врло мало обавештени, и који су имали само инстинктивних способности r), у тој школи — ја задржавам реч пошто је она уопште усвојена — било је темперамената, то јест људи природно обдарених; али који су се губили све више, удаљавајући се од уметности да би пришли варљивом оку природе. Они су на томе били вођени, не путем фотографа, него из амбиције да од слике начине отворени прозор... и ништа више. Непотребно је рећи вам да кад бих имао да пишем критику дела Клода Монеа, Реноара, Сислеја, Писаро-а, Манеа, ја бих потврдио да су за време прве периоде свога рада ти људи били врло добри сликари, радници који су добро опажали и били врло осетљиви, који нису помишљали на то да изађу из сликарства, него да много ураде, и који су се, за време последње периоде свога рада, изгубили у најгорим теоријама, и дошли дотле да су се прогнали из уметности као да у својој колевци нису добили никаквог дара. А зашто то?