Дело

300 Д Е Л 0 Зато што су занесени књижевним мишљењима која су их опкољавала, веровали на реч некаквог писца, импровизираног сликарског критичара, да he збрисати велике учитеље... осветливши своју палету. Та последња тежња нам својом детињаријом изобилно доказује, да су ти људи углавноме били снабдевени врло оскудном интелигенцијом. То сматрање импресиониста да су превазишли уметност великих учитеља, уметност класичну, уздизањем светлости и ваздуха, подражавањем природи, животу кога обухватају наши погледи, занимајући се само карактерима, одричуће све општости, синтезе, ми ћемо га аналисати — ма колико нам изгледало детињасто и надувено — укратко, ма колико да је оно смешно. Али пре но што би говорили о импресионизму, дефинишимо га: Један од његових апологиста је за њега рекао: „Т о је природа гледана кроз један темперамент“. То је врло смело и не казује ништа велико, јер ако је то природа гледана кроз један темперамент, онда то извесно није више природа. Да ли би то чак био темпераменат? Усуђујем се да верујем према творевинама импресиониста. Али шта је темпераменат ако не личност! Дакле импресионизам је рођен у проглашењу личности. Све је то тачно; али у каквим би га присним односима измирили са Уметношћу ? Импресиониста, кога ћемо радо примити као homo additus naturae, то ће рећи као човека приврженог природи, био би оно, што хоће да буде, једино чулима, а не духом. У ствари, ко каже импресија говори о спољнем удару на чула, и у случају који нас занима, то је око. Човек се може приближити природи оним што у себи носи идеалног’и бескрајног; тада, он у њу продире божанском интуицијом, и из тога избија врста надприродног савршенства; али импресиониста неће разумети тога homo additus naturae на тај начин, он ће га разумети, чисто и просто, осећајним способностима. Такође, уместо да ствара дела, он ће стварати само забелешке, забелешке врло слабе, опажене мрежницом и стављене на платно кичицом, уз припомоћ теорије о преношењу. На крају, основа импресионизма није уметност, то није моћ да се ствара Лепо уздизањем изнад спољњег призора, то је оптика изражена једним сликарем. Полазећи од те тачке гледишта,