Дело

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛеД 303 Ето шта нам показује природу: јасно се исписује на тамноме; и тај степен јаснога на тамном одређује видност предмета. Једном речи, Светлост оцртава ствари нашем виду, и то само она; али увек на тамноЈ основи. На самој основи вредности, боје, облика, налази се дакле тамно, мрачно. И то је потпуно доказано астрономијом, која нам описује нашу планету као куглу изгубљену у простору, усред сенки ништавила, и слабо осветљену сунцем или месецом, који јој у свом највећем сјају даје само осамстохиљадити део сунчане светлости. Није ли исто то у свему? Човек постоји између два мрака; рођења и смрти. Није ли његов живот измешан са мраком сна? У музици нема ли увек мелодија за основу бас? Не налази ли се тајна на дну свакога знања? Најзад наш карактер, није ли он сам начињен од наизменичности радосних и тужних, јасних и црних? Било би врло лако ићи и даље тим путем, да би се доказало колико се мало мора познавати и физика и морал света, да би се истицало како постоји само светлост и да мрака нема!... (Свршиће се у идућој свесци) (С франц. превела 3. К.) Емил Бернар.