Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД БРАЋА КАРАМАЗОВИ, драма у пет чинова, написао Фјодор Достојевски. У НОВОЈ КОЖИ, комедија у четири чина, написао Етијен Реј. Достојевски је, после Шекспира, вероватно, био највећи психолог. И његова психологија, као и психологија Шекспирова, била је као бездан дубока и, као бездан, језива. Али, Шекспирова концепција, на крају крајева, није могла да се ослободи философског схватања које је владало за време Ренесанса. Све његове главне и споредне личности, уз пркос општој човечанској карактеристици, биле су ипак личности како их је волело сматрати друштво из времена Ренесанса. То су били најизразитији представници господарскога морала, плаве бестије, бруталне креатуре са оне стране добра и зла, типови а la Чезаре Борција и Сфорца. То су били људи са необично јаком и брутално одлучном вољом за влашћу. Сви су они стајали на једном геоцентричком становишту: земља, њихова земља, центар је свега на свету, а они су опет центар те земље око које се све окреће. Све на свету постоји заради њих, да њима слуша и да се њима покоравају. Ричард III је једна таква личност из Ренесанса. Та плава бестија је зликовац на престолу, сваки педаљ зликовац, само зликовац. И у томе је разлика између Достојевсковог и Шекспировог схватања човека. За Достојевског су постојали скроз добри људи, али не и скроз рђави. Типови из Мртвога Дома, који су убијали и крали, палили и пљачкали, нису, као Шекспирови типови, до сржи покварени. Они су, уз пркос својим злим делима која су их одвела у Сибирију, добри и племенити. Њихова је душа, у добру као и у злу, пространа и дубока као Океан. Ричард нема ниједне добре стране. ТБегов портре не подсећа на Рембрантове портрее где је светлост скомрачно засгупљена. То су црне фигуре које не могу одударати од црнога залеђа. То