Дело

452 Д Е Л О — Уверени! Шта мислите ! — одмаче она наједаред његову' руку испред свог лица, али не испуштајући је из своје руке, сграшно црвенећи и смејући се сигним, срећним смејком, — ја му руку пољубила, а он каже: „дивота!" Али му је неоправдано пребацивала. Аљоша беше такођер веома збуњен. — vla бих волео да вам се увек допадам, Lise, али не знам како да то учиним, промрмља он Једва некако, и такође црвенећи. — Аљоша, слатки, ви сте хладни и дрски. Гле’те, молим вас! Он ме је изволео изабрати за супругу, и на том се умирио! Он’je већ био уверен да сам ја написала озбиљно, видиш ти! Па то је дрскост — ако нисте знали! .— Па зар је то нешто рђаво, што сам ја био уверен ? засмеја се наједаред Аљоша. — Ах, Аљоша, напротив, то је страшно добро, — нежно и сва срећна погледа на њега Lise. Аљоша стојаше, још непрестано држећи своју руку у њеној руци. И ту се наједаред наже и пољуби је баш у сама усташца. — Шта је опет то? Шта вам је? — викну Lise. Аљоша се сасвим збуни. — Но, опростите, ако сам што... Ја сам то, можда, страшно глупо... Ви сте рекли да сам ја хладан, а ја дошао па пољубио... Само сад видим да је испало глупо... Lise се засмеја и покри лице рукама. — Па још у тим хаљинама! — оте јој се кроз смеј. Но она се наједаред престаде смејати и постаде сва озбиљна, скоро строга. — Но, Аљоша, ми ћемо још причекати са пољупцима, јер ми обоје још то и не умемо, а имаћемо да чекамо још врло дуго, — закључи она наједаред. — Боље реците зашто ви мене узимате, такву будалу, болесну, ви, тако паметан, тако духовит, са таквим даром опажања? Ах, Аљоша, ја сам ужасно срећна, стога што ја вас никако нисам достојна! — Станите, Lise. Ја ћу ових дана изаћи из манастира сасвим. Кад изиђем у свет, треба да се оженим, то знам. Тако ми је и он рекао. Па кога бих ја бољег од вас могао узети... и коби мене, осим вас, узео? Ја сам о том већ размишљао. Пре свега, ви мене још из детињства знате, а друго, ви имате много способности, каквих у мене нема. Ви имате веселију душу, него ја; ви сте, што је главно, невинији од мене, а ја сам се већ многог,.