Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 453 многог чега дотакао... Ах, ви не знате, та и ја сам Карамазов! Ништа то, што се ви смејете и шалите, па баш и са мном; напротив, смејте се и даље и шалите се, ја то тако волим... Али ви се смејете, као мала девојчица, а у себи мислите, као мученица... — Као мученица? Како то? — Да, Lise, ето малочас ваше питање : да нема можда код нас неког презрења према томе несрећноме, што ми тако његову душу сецкамо, — то је питање мученичко... видите, ја то никако не умем да искажем, али код кога се таква питања јављају, тај је и сам способан да страда и да пати. Седећи у наслоњачи, ви сте већ и сад морали о многом чему размишљати... — Аљоша, дајте ми вашу ручицу! Што је отимате? — проговори Lise некаквим гласићем, који беше клонуо од среће и ослабио. — Чујте, Аљоша, у што ћете се ви обући, кад изађете из манастира, у какво одело? Не смејте се, не љутите се, то је врло, врло важно за мене. — О оделу, Lise, ја још нисам мислио, али у какво желите, у такво ћу се и обући. — Ја хоћу да ви имате тамно-сив кадифени сако, бели пикетски прслук и чупав сив мек шешир... Кажите ми, јесте л' ви малочас баш доиста поверовали да ја вас не волим, кад сам се од јучерашњег писма одрекла? — Не, нисам поверовао. — О, несносни човече, та ви се никад нећете поправити! — Видите ли, ја сам знао да ви мене... канда, волите, али ја сам се направио да вам верујем да ме ви не волите, да би вам тако било... згодније... — Још горе нег оно! И горе и боље од свега! Аљоша, ја вас ужасно волим. Ја сам мало час, пред ваш долазак, врачала: заискаћу, рекох, од њега јучерашње писмо, па ако га, рекох, спокојно извади и да ми ra (као што се од њега и очекивати може), — то значи да ме он ни најмање не воли, ништа не осећа, него је просто један глуп и недостојан деран, а ја сам пропала. Но ви сте оставили писмо у ћелији, и то ме је охрабрило: је л’-те, ви сте га стога и оставили у ћелији, што сте слутили да ћу вам га ја искати натраг, па да ми га не бисте морали дати. Је л’ тако? Је л’ те да је тако? (Наставиће се) Фјодор Достојевски. (С руског превео Јован Максимовић)