Дело

ЗА југословенску философију културе 81 душе. Те душе пак, тог смисла и разлога националног живота, култура је национална смисао и разлог; а културе је националне вредност и непролазност њена морална лепота, воља њезина за онај свет, сан људског идеала у њој, воља човечности, остварења божјег царства на земљи. Брига за национални живот, тако се каже, питање је егзистенције, али је егзистенција националне просвећености и уљудбе питање историјске вредности националног живота; треба да се нација сазда у свом делу за човечанство као личност што треба у свом делу за јачи и већи живот нације да се сазда. Дати живот за своју моралну гордост велико је, и нација је часнија кад ју сатаре непријатељ док се ова свим животом бори за националну част, него кад је моћна и може око себе да смлављава својом бешчовечношћу и земљаношћу. Али је питање моралне части питање правог људског живота, виша и боља борба да се опстане на овој земљи, и баш је луксуз највећа глад нације; дух, част његова, декор велики и вечни од Бога Човеку што се људски или божански Дух зове. Нацији се недовољно жртвовати за своју моралну част; дужност јој је да сазда и свој интелектуални живот, заснује своју духовну, највећу, вредност утемељивши се у материјалном животу и сачувавши образ. О култури националној треба дакле мислити колико и о самом животу јер се живи због културе и морала, и није морална савест само понос части што морамо гајити него и културна савест; у културном раду је противнационално запостављати више потребе јер су даље. Уметност је једна снага нације, преко моралне и животна, и чиме се прославља и велича нација није материјални само њезин живот, германски, него виши, руски, живот морални. Снага је нације, животно је благо Југословенства, велико као Освета Косова и Војска Србије, морална, културна, најбоља ако и не сва, Посвета Косова коју значи Видовдански Храм Ивана Мештровића. Културом нашом, словенском у моралу, српском у естетици потребно је било да спомеником овековечимо пропаст слободе и подјармљеност вековима. Божанствене је отмености, узвишене гордости наша освета животињствености монголској камена трагедија, величајно светиште што ће бити Храм Мештровићев; и то бескрајне лепоте, трагичног морала српске душе здање уједно је и философија наша национална и религија у великолепности грађевине, оваплоћење наше душе и симбол јој. Песма је велика људској историји о томе шта је српски бол и живот, Дело, књ. 69. 6