Дело

8 Д Е Л 0 и снагу... Осим у своју миљеницу Мину, пристајао је Иван, кад је био поодрасто, радо уз рибаре, помогао им код веслања, пуштања мрежа у море и искрцавање рибе, а највећи ужитак био му је прислушкивати пустоловним причама рибара, који би се враћали из страног свијета, доносећ собом обилну зараду и доживљаје. То би необично опирило у њему островљанске страсти за стицањем. Једне вечери — тада му бијаше тек осам година рекући иза вечере, након што је скресо неколико скуша и испио три чаше вина, на удив својих родитеља сљедеће: — Цако, ја би ти поћ у Америку! — Сине, што ти пада на ум за име божје ! — ускликне мајка а отац му се тек осмјехне. На то он одврати мајци : — Идем ја, мома, у Америку да заслужим новчине. Ма оклен ти знаш за Америку? — напане га мајка. — Чујо сам од наши’. Шијора Стана прекрсти се пет пута од чуда и утече се врућом молитвом мајки божјој од Висовца а и жарко се помоли светом Петру и Павлу. Шијор Марко испије те вечери боцун вина ваше, тако да су му планула лица и дуги огромни нос, који је иначе сличио патлиџану, а мали Иван загледа се кроз окно у ноћ иморе, које је подно зида куће роптило у клисурама. Вани је било тамно и шумно и једини глас, који је у осветљену избу шијора Чарка допирао, био је глас мора. Шијору Марију тјескобио је Tij глас, да су је ледени труци прожимали; шијор Марко потонувии носом у чашу, смијуљио се на тај глас, а Ивану је било ослушкујуН! море, као да пије његову силу, необузданост и црни лепршавч полет. Послије је Иван саопштавао своје мисли својој Мијки, што је Минку напунило бригом и печали: — Зар би ме хтио оставит саму? — питала она њега својим сјетним великим тамним очима. — Па не би остала сама кад имаш мому и цакр. — Без тебе ја остајем сама, — одвраћала она и под теретом сјете спуштала главу к земљи, на што би и он пото^уо у тужно и тешко размишљање. IIII Кад је млади рибар Иван био навршио петшјесту, не могаху га родитељи више обуздати да не пође у Амгрику. У младићу бјеше нагон за стицањем толи преотео мах, ja су му се све