Дело

УСРЕД АДРИЈЕ 7 'Гакођер родитељи Мине, Перо и Домина старија Златанић, били су много слични по значају, Ивановим родитељима, Марку и Стани Рашковић, тек што су били створена срца и нешто дарежљивији. Скоро сви острвљани ћутили су се блиско сродни, једина је разлика била да је један нешто више јео и пио или мање радио него други, или био мање шкртији од другог. Кад су сретни родитељи запазили да су им се дјеца завољела, рекоше једни другима: „Диго, дица се увик скупа, увик се играју у писку, на сунцу, као два галебића, увик су скупа у валовима као две рибице, диго, није фајде, диго, дица се воле. И што су више дани на острву од вршка гордих сурих гора преко зрцала бескрајне пучине протицали ; дани пуни свјетла, златних'појасова, огојених снопова пуни танког асура, бојословних боја на пучини у вече; дани пуни неба и мора мириса, рада, крви, живота, спола, рађања, смрти, божанског хаоса; дани пуни бола, милос~и и немилости, све више узгајани усред овог миља, множили су се осјећаји љубави у срцима дјеце .. По цио дан пробавили би на обали у пјеску играјући се пиљцима. И једва што би сунце пропекло јаче, свукли би кошуљице и бацили се са рубова барке наглавце у море... Већ спрва, такорекућ једва што су пали у воду, умјелг су да пливају. Пливање им је било прирођено као рибама и галеоима... А у петој години кад је Иван осјетио снагу, зграбио је за весло, посадио своју Минку на крмило и засјекао сланим, дебелии, масним морем... За Минку није било веће дражи него, док би њезин Иван, веслао огледати своје. ситно, пуно лишце са великим тамним сјајним очима у модром, мехком уљастом зрцалу мора, ши заринути ручицу у воду и сабирати бисерну шумећу пјеиу... У азурној даљини цвало би ружично свјетло мамећи дјец/ на пучину, галебови с дивљим цвијелом летјели би шумно у дуковима понад њихових глава, будећи у њима чежњу за висом, Ј.аљином и бескрајем... тако да би се дјеца пијана од чежње, свртла и лета галебова враћала у загрљају на обалу... А кад би ж море заситило својом љепотом, силом н бескрајем, заврли би Cf у гору поред бусена, смиља и кадуље и сањарнли несвјесне case, пратећи оком правцем врлети и неба како орлови парају гзур крилом и панџама. Већ за рана зароди се у Ивана чежња за даљином. која је ван даљине роцног острва, подпирујући у њему с дана у дан крв