Дело

134 Д Е Л 0 ли ико претпоставити, да ће се принудна власт, коју буду силе ставиле на расположење том суду, окренути против политике тих сила? Г. Бетај наводи један пример пресуде Хашког Суда у случају S а v а r k а г-овом — где је један енглески поданик, истражни притвореник, политички кривац, био предат енглеским властима и ако је ухваћен на француској територији — који случај очигледно показује суђење под утицајем назора оне средине, у којој се судије налазе. Другим речима, такав обавезни суд био би једна чисто бирократска установа, која би спутавала нарочито развитак младих и напредних народа. Врховни обавезни суд за све државе постепено би, путем практике, јуриспруденције, почео и стварати право. Да ли смо ми припремљени, да законодавну власт над целим светом поверимо неколицини владиних правника? Данас је, по мишљењу г. Бетаја, развитак и тумачење Међународног Права апсолутно слободно. Најумешнији и најученији правници, као и правници са највишом моралном снагом убеђивања, имају и највећи утицај. Ако би се створио обавезан и принудни суд, у место еластичности и слободе, добили бисмо један тежак режим наметнутог ауторитета. -Тиме бисмо уништили један систем чисте логике, који је кроз дуги низ година довео до разноврсности држава, до њихове драгоцене индивидуалности, — па бисмо се вратили једном систему гвоздене једноликости, који би уништио разноврсност, ту неопходну погодбу прогреса. Г. Бетај чини озбиљку опомену против ових легалистичких тенденција.*Он истиче аномалију, која се огледа у мешању Сједињених Држава у туђе послове, специјално у послове Мексиканаца, којима Америчани хоће „да оспоре свето право на револуцију“. Г. Бетај није за грађански рат, нити одобрава све оне појаве, због којих се врши америчка интервенција, али захтева да се сваком народу остави слобода да сам живи како хоће, да бира систем управе и газдинства, какав му се свиди. Сваки други поступак, који би принуђавао народе да се одреку своје индивидуалности, имао би само штетно дејство. Г. Бетај на крају долази до најзанимљивијега дела свог пре давања, до изјашњења, на чему треба пацифисти да раде, камо да управе своје тежње и своје напоре. „Треба наметнути државама одрицање од рата. То је једина спојна тачка, за коју је наш свет сазрео. Утврдити апсолутну забрану рата — и арбитража