Дело

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 135 ће по себи доћи, арбитража еластична, задовољавајућа и у складу са разним поводима, који би је изазвали; арбитража, чија је форма регулисана слободним избором странака. Једино је та метода, која признаје истину, да наших четрдесет седам народа не чине једну радионицу, већ породицу“. Установа обавезних изборних судова за расправу међународних спорова и сукоба сматрала се као потпуно ефикасно средство да се спрече ратови, односно да се васпостави трајан мир у свету. Међутим има доста држава, нарочито међу великим силама, које нису могле примити безусловну арбитражу. Предвиђени су изузетци у случајевима, кад су у спорном питању ангажовани витални интереси једне земље, као и онда, кад су у питању част и достојанство земљино. У тим изузетним случајевима државе нису обавезне да приме изборни суд. На Хашкој Конференцији Мира усвојена је обавезна арбитража са наведеним ограничењима. Тиме је практички онемогућен успех пацифизма, пошто је формула о части и достојанству једне земље тако растегљива да државе увек имају начина да њ?бегну арбитражу, ако налазе да могу другим начином своје интересе задовољити. При оваком стању ствари напор пацифиста управљен је био на укидање саих ограничења и увођења потпуно обавезног суда за апсолутно све међународне спорове, без икаква изузетка. Г. Бетај устаје међутим баш против таквог обавезног изборног суда, и по томе је његово мишљење интересантно и значајно. Пут који он предлаже, нема сумње да је бољи и непосреднији. али остаје још увек отворено питање, како-ће се то остварнти, што г. Бетај предлаже. Ко ће принудити државе да се за навек одрекну рата? Или, ко ће убедити државе да то треба да учине у свом властитом интересу? Шта ће бити са оним силним националним питањима, (да оставимо на страну расена питања) која притискују Европу? Г. Бетај је пропустио да бар само додирне ово питање о изводљивости свога предлога, и то је осетна празнина ове врло интересантне књижице. Dr. Л. Марковић. Robert Wilbrandt: Als Nationalokonoin uш die We 11 (Jena 1913, стр. 83). AlfređManes: Der soziale Erdteil; Studienfahrt eines Nationalokonomen durch Australien (Berlin 1914, стр. 148). Од када je Немачка постала богатијом опажа се извесна промена и на методама рада њених научара. Све је мање пред-