Дело

136 Д Е Л 0 ставника социалних наука који претежно спекулативним путем долазе до извесних принципа, па дедукцијом изводе закључке и сазнања и о нижим појавама. Индукција је истина преовладала већ поодавна, али само историјска. Сада се пак и садашњица испитује индуктивно, па чак и чисто емпиријски. Од када је више новца могу разни научари да посећују и Сицилију и Сједињене Државе и Русију и Аустралију па да упознавајући туђе савремене културе, или ма и по једну функцију (већином привредну) туђих савремених култура, снажније и јасније се упознају са стањима своје скупине и положајем своје културе у свету. Поред те научне вредности проучавања разних проблема туђих земаља има такво посећивање других заједница још једну посебну добру страну за немачког научара: на страни тек њега оставља пословична наивност и неспретност према људима и стварима што су ван његове струке, губи се његова Weltfremdheit. Јер све ако и хоће да проучава само један социалан феномен, он је приморан да прво упозна, ма и у најгрубљим потезима, цео живот дотичне скупине, културни тоталитет, да би могао правилно оценити значај оне функције (на пр. привредне, правне, политичке) која је предметом његових специјалних студија. И онда се осећа побуђен да своје знање и искуство о тоталној култури стране скупине прикаже широј, образованој публици своје земље и учи се лаком, јасном и примамљивом излагању. А то је велика добит и за немачку науку којој је баш најнеповољнија страна несварљив, гломазан начин излагања, сухопаран и једнобојан стил. Обе књижице одликују се важношћу предмета, замашношћу дотакнутих проблема али и лаким па и занимљивим излагањем. Вилбрант нам даје сажето и концизно велик број занимљивих опажања и значајних рефлексија о друштву Америке и Источне Азије при чему је највеће тежиште, што је разумљиво с обзиром на објективну важност и субјективну склоност једног националног економа, положено на привреду и њезине појаве и установе. Може се слободно рећи да Вилбрант даје принципе социологије савремених Сједињених Држава Северне Америке, Јапана и Кине на економској основи. За Сједињене Државе налази Вилбрант да је значајно: 1) недостатак у људској радној снази, 2) изобиље добара природе и 3) слојевност „потреба". Услед недостатка људске радне снаге на огромној и богатој територији високе су наднице али се до највише могућности замењује човек машином. Машина опет са своје стране изискује најинтензивнији