Дело

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 137 рад људи, она је управо та, која, услед своје скупоцености и огромне штете, ако не ради, експлоатише, изцеђује радништво. На најопаснија места, у каменоломима, на скелама при градњи тридесетокатних куКа, у рудокопе трошних зидова мећу се Талијани, досељеници из Угарске, Русије и са Балкана. Они су пролетаријат огромног капитализма. Положај жене у правој америчкој породици врло је угледан и повољан, Жена је управо само украс куће, топлина „рођеног огњишта“ а много мање домаћица. То је еманација колонијалног бића: с почетка је сваки досељеник био неки Робинзон, жена је тек после дошла да разгаљује, весели а муж је био већ вичан и домаћем раду. Тако је то данас и у Јужној Америци, нарочито у Аргентини и Бразилији, земљама плантажерства у великом стилу. Богаство природе је неизмерно ако се економише. У првом заносу прегалашгва и пустоловства уједно узимао је плантажер природи све без враћања, терао је т. зв. Raubbau пљачкао је и отимао од природе а није ју култивисао, није економисао. Отуд многе опустеле, исцрпљене равни које ће се морати једном крепити и неговати да опет постану тлом насеља али и економског обрађивања. Зато је Америка још увек „земља неограничених могућности", зато је карактер Американца још увек велико узимање и отимање приноса али исто тако и олако издавање, управо бацање огромних сума. Потребе америчког друштва које треба задовољити таквом диспропорцијом људске радне снаге и обиља природних добара показују се Вилбранту у историјској им слојевности: елементарне потребе становања и исхране једноставне су и потичу у својој једноставности јо н из доба првих колонија са обележјем провизорности а нарочито у становању. Отуд и данашње задовољење и мање укусним и спретним станом и храном. Поврх гога долази слој друштвеноконвенционалних потреба, градским животом условљених: чајеви, концерти, предавања; трећислојсу потребе богатијих: или потребл јоште даљег нагомилавања капитала или потреба за поштовањем и славом; отуд силне и огромне закладе, универзитетн што их из државају милионари, народне библиотеке... Тек у најновије доба показују се знаци виших потреба, контемплативног изживљаван i: музике, појезије, мистике, лирике. Али још увек врло мало. Први досељеници, енглески пуританци потпуно су несензитивни, једвл што нешто доприносе лиричног елемента Немци а више се нма очекивати од Талијана и Словена, алн је јо п далеко време када