Дело

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 139 пина натопљена елементима екстремног индивидуализма комерционалног Јеврејина, као и индустријског Немства). У Јапану још влада социологијски принцип Gemeinschaft-a (по Тенисовој терминологији, види његово дело Gemeinschaft und Gesellschaft, 2. Aufl. 1912) т. j. биологијско-нагонске заједнице. За данашњи Јапан постоји опасност да ће у процесу европеизирања отићи преко потребних граница; бојати се је јапанском патриоти да млађа генерација неће спровести само неопходно потребну индустријализацију за исхрану својих 50 милиона на уском и каменитом тлу, него да ће и у обичају, и моралу и религији растварати и разоравати традицију европским хипер-рационализмом, који је већ и од самих европских и америчких културних нација спознат као опасност по осећајности, без којих је свака култура ладна, немилостива. Тако нас води Вилбрант и кроз кинеско друштво што се баш данас кува и вре. Никгда није досадан, и кад нам износи и познато. Књижица заслужује да је прочитају сви којима је стало до упознавања страних култура, до упознавања динамике XX века. Манесово је дело исто тако занимљиво и важно, а украшено је великим бројем веома лепо израђених илустрација текстуалног излагања. Аустралија с Новим Зеландом постала је од неколико година предметом великог занимања социалног политичара Европе. Она је велики социални лабораториј, „социални део света“. Право гласа жене, борба против алкохола, велике реформе земљишног поседа, земља сретнијег радништва, дембелија опште осигураних остарелих грађана... ето све је то Аустралија. Нема капитализма, нити би био грпљен, нема никакве аристократије: ни по крви, ни по новцу па ни по духу. Земља без философа и уметника, без учењака и религиозних духова. Бедна земља? ЈБуди као појединци, у што већем броју, су сретнији и задовољнији но у Европи и Америци, скупина је здрава и није се бојати никаквих друштвених потреса и великих криза. На Новом Зеланду постигнут је један резултат културне политике каквог свет још није видео: за непуних 60 година васпитано је неколико тисућа људождера у праве џентлмене, данас седи неколико „маора‘ староседелаца у Горњем Дому и ни у чем се не разликују од осталих осим по боји и цртама лица. Сва та питања и тешкоће им додирује Манес и излаже нам привлачно и лајику соцна.ик политике приступачно. Поред Сигфридове књиге о Новом ланду (La Democratie en Nouvelle-Zelande, Alcan) и Лероа-Б* -