Дело

140 Д Е Л 0 лијеве о Аустралији (Les nouvelles societes anglo-saxonnes: Australie et Nouvelle-Zelande, Afrique-australe; Alcan) може ce c коришћу читати и Манесово дело о „социалном делу света“. Мирко М. Косић. Литература о Балканском Рату 1912/3 године. XVI. Hortense von Zarnbaur, Die Belagerung von Skutari. Ein Tagebuch. 1914, S. 138. Госпођа Цамбаур, жена аустриског конзула у Скадру, затекла се тамо кад је лочео балкански рат, остала је у Скадру за цело време опсаде Скадра и — водила је за цело време дневник. Могла га је слободно и не водити га, или управо, кад га је већ водила, могла га је бар не штампати. Ми у том случају не бисмо ништа изгубили, а она би вероватно од тога имала користи. Осим ако издавач Georg Stilke у Берлину, има пара за бацање, да и онаке ствари о свом трошку издаје, или можда чак и хонорише! Дневник је овај наравно без икакве вредности. Госпођа Цамбаур нема ни знања, ни духа, ни талента, ни погледа, да би оно што она види и опажа, могло ма кога, осим можда њенога мужа и њене деце. интересовати. Јер њен муж и њена деца, њихова гувернанта и куповање намирница, то је главна садржина тог празног дневника, који је заузео 168 штампаних страна. У њему се стереотипно понављају исте ствари. Госпођа Цамбаур се особито конзеквентно диви своме мужу и његовој необичној храбрости, која је добивала најачег израза у томе, што је г. Цамбаур смео да иде послом у варош, наравно у доба, кад је Црногорци нису бомбардовали. Ипак има по нека занимљива ситница и у овој празној књизи. Тако госпођа Цамбаур прича, како су једнога дана дошли г. Цамбауру турски официра и молили га у име команданта Скадра, да им да кључ Мерзеовог апарата, јер једна аустриска лађа хоће нешто да им јави. Сигурно им није јављала о победама српске војске! Занимљиво је констатовати, да Турци у Скадру, колико се по дневнику госпође Цамбаур може судити, борбу на Брдици у којој је несрећним случајем страдало ,доста наших војника, нису сматрали за победу над српском војском. Колико је ова књига озбиљна види се још и по томе, што је госпођа Хортенза нашла за потребно да у почетку књиге метне јсвоју слику, — наравно из млађег доба. Ст. Станојевић.