Дело

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 141 XVII. Hans Rohde, Meine Erlebnisse im Balkankrieg und kleine Skizzen aus dem tiirkischen Soldatenleben. 1913. S. 141. Писац дневника, који je штампан у овој књизи, је немачки официр, и налазио се, кад је почео балкански рат, у једном турском гарнизону у Сирији. Он је одатле ускоро отишао за Цариград, па онда у Немачку. Кад је после лондонских преговора рат настављен, он се вратио у Цариград и постављен је за ордонанса у штабу армије, која је оперисала против Бугара на Булајиру. Роде је од почетка објаве мобилизације до другога примирја водио дневник, који је штампан у овој књизи. И ако у овој књизи нема скоро никаквих података, који би могли директно нас Србе интересовати, ипак је она и за нас и важна и занимљива, јер у њој има доста података о приликама у Турској у време мобилизације и о турској војсци у рату. Мобилизација је у Сирији вршена не само без икакве воље и одушевљења, него и без икаквога реда. Војне обавезе ослобађали су се листом становници тих области, или откупом или, изгледа још више, бегством. А хаос је владао свуда. Наравно да је при свем том и писац, као и сви у његовој околини, био уверен да ће Турци победити. Само ће, вели писац, тешко бити са Бугарима, јединим од четири противника, од кога Турска има нешто да се^боји. Кад је Црна Гора огласила рат, сматрало се да ће тај рат бити готов за неколико дана. Три дана после објаве рата јав љено је да су Црногорци потучени и да је турска војска ушла у Црну Тору! Али се ускоро чак и тамо сазнало, да те вести нису биле тачне. Ма да се званично становништву стално јављало о великим победама турске војске, ипак су и у оне удаљене крајеве врло брзо пробијале у главном сасвим тачне вести о правом стању ствари на балканским бојиштима. Кад је писац ове књиге дошао команданту места, да се опрости, и рекао му да иде у Цариград да тражи какву службу на бојном пољу, он му је доброћудно казао: „Куда ћеш^ Остани боље овде. Зашто хоћеш да се даш убити, кад овде можеш мирно живети!" Тај исти дан (18 октобра) стигла је у Дамаск вест да је турска војска на Куманову потучена и да су Срби ушли у Скопље. Пут до Цариграда и живот на лађи у то доба, узбуђења и одушевљења међу путницима, описао је Роде врло живо и пла стично. Писац је био баш у Атини кад је стнгла званнчна вес