Дело

142 Д Е Л 0 о паду Солуна, и описао је одушевљење, које је том приликом добило израза у великим манифестацијама. Писац затим врло детаљно описује битку на Чаталџи, коју је изблиза посматрао, и необично живо црта ужасе, које је имао прилике да види у војсци, у којој је беснила колера. Описујући битку на Чаталџи, Роде, исто као и Хохвехтер, тврди, да је у напуштеним бугарским рововима било и српских војника. Доказ му је у томе, што су нађене тамо капе са натписом: Пешадиски пук 35, Врања. Ако су Турцима тако били поуздани податци о свему, онда није чудо што су онако прошли. После тога Роде подробно описује састанке бугарских и турских делегата при преговорима о примирју. При повратку из Немачке Роде је, као што је поменуто, додељен турском армијском штабу на Булајиру. У том делу дневника има такође за нас мало занимљивих података. Интересантан је опис 'бугарске радости, када је пало Једрене и његове посете са познатим турским пријатељем и дописником Келнских Новина Мозелом, који је све до доласка наше војске био у Скопљу, код команданта турских предстража Васти-беја. Васти-беј је један од најистакнутијих младотурских официра, врло интелигентан, исправан и симпатичан. За младотурског режима био је биран за посланика у Плевљу, а у јесен 1908 године водио је он у име младотурског одбора у Скопљу са мном преговоре о заједничкој акцији. Када се Роде вратио у Цариград, било је примирје и он је излазио на Чаталџу и на демаркационој линији састајао се са бугарским официрима. То је било средином априла. Занимљиво је да Роде прича, да су се сви разговори бугарских официра на Чаталџи кретали у једном правцу: Бугари морају ратовати са Србима. О том се увек и непрестано говорило. По томе се види, да је идеја о борби против Срба била укорењена у бугарском официрском кору још за време савезничког рата, и да према томе главна одговорност за други балкански рат пада добрим делом и на бугарски народ. Ст. Станојевић.