Дело

144 Д Е Л О у драми, довела је до учења науке о хармонији. Када је био у стању ма и са пуно грешака да одсвира увертиру из „Фрајшица% престало је интересовање за даље усавршавање. А када је наишао на тешкоће и сувопарности строгих хармонских задатака и наука о хармонији изгубила је од своје привлачности. Па и доцније, када су ипак музичке студије биле солидно и добро контрапунктом завршене и када је био у стању своје мисли и своју фантазију коректно и успешно да реализује на хартији, Рихард Вагнер је остао у основи онај исти немиран и несталан дух. Само сада, његова жеља за разноврсношћу развила се у читаву хотимичну теорију. Детињски рефлекси литературе, сликарства и музике, развили су се у праве литерарне, сликарске и музикалне особине и тежње. Из овога су постали „Die Vereinigung der Kunst“ Das Gesamtkunstwerk“. Дела Вагнерова садрже у себи литерарних сликарских, музичких, философских и моралних елемената. Несумњиво је да су од ових најјаче развијени музички елементи. Вагнер сликар, драматичар, философ, песник и моралиста подчињен је деспотској сили Вагнера музичара. Јер су и сликарство и поезија и философија стављени у службу музици. Они имају сви заједно да до принесу перфекцији и моћи музичких мисли и изражавању. Ово проширење уметничких тежња и на суседне елементе није било, у осталом, само код Вагнера, сви велики музичари тога доба, као Берлиоз, Шуман и Лист ишли су и на литерарно поље. Но Вагнер је у овоме ишао најдаље, јер он није само радио на чисто музичкој литератури, већ је писао чисто литерарне драмске стихове, који су били подлога његове музике и музичке драме. Цео овај на први поглед несистематизован рад, у ствари је читав систем. Тај систем представља један^прогресиван континуитет дела увек перфектнијег облика и обраде. Дела Вагнерова, почевши са Риенцијем, Танхајзером, Лоенгрином, Лутајућим Холанђанином, Нибелуншком тетралогијом, „Тристаном и Изолдом“ и „Нирнбершким певачима11 па до „Парсифала“, који је само у Бајрајту приказиван и који је тек од 1. јануара ове године постао слободан за све позорнице, заједно са осталим операма Вагнеровим, представљају огромне степенице, које су Вагнера довеле до замка вечитога Грала, ,,Graal-a“, о коме је у своме бурном детињству и ђачком лутању сањао. С. X.