Дело

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД 145 „ПАРСИФАЛ' РИХАРДА ВАГНЕРА. Роланд и Парсифал били су идеал романског Средњег Века. Песма о Роланду из 12. века, која нам је осгала сачувана, само је копија, и то измењена. Дан постанка оригинала је и данас непознат. Парсифал је бајка из циклуса о светоме Гралу1; извори о њему постоје далеко иза апокрифних јеванђеља. Када је Арханђео Михаило победио ђавола, ишчупао му је из бедра један смарагд, који је био обдарен чудотворношћу. Тај племенити метал би поверен Мојсију, затим Соломуну, а доцније би од њега израђена чашица, коју је Снасилац употребл>авао при обеду. Јосиф Ариматијски ухватио је у тој чашици крв из божанских рана. По смрти његовој узеше анђели Грал (смарагд) опет к себи на чување, док се на земљи не нађу достојни чувари за реликвију. Титурел, један побожни витез, сагради Гралу цркву Монсалвач и служаше му са четом одабраних витезова. Уз Грал иде и свето копље, којим је Лонгинус убб Спаситеља у бедро. Само кад је и копље било у рукама његових чувара, добивао је Грал пуну снагу и хранио је витезове својим зрацима. Жидита Готје вели у својим историским огледима, да је свето копље после опсаде Антиохије нађено и да је од крсташа употребљавано као застава, а пет година доцније, 1102 године у Цезареи, Ђеновљани су тражили Грал као ратни плен. Све до револуције остао је Грал у Ђенови, када су га упљачкали војници из Саборне Цркве, и од тога доба му се траг изгубио. Вагнер је за Парсифала употребио пет. разних версија о Гралу. Парсифал се може са далеко већим правом назвати божанствена комедија, него ли Дантеов спев, у коме се већ на супрот хришћанском идеалу, истиче хуманизам. То је једна игра мистерија са свима безграничним помоћним средствима најрафинираније уметности. Тобож прост као срце детиње, Парсифал је пун нових мисли, одушевљујући наивне, очаравајући зналце. Текст, инсценирање и музика не могу се једно од другог одвајати. У том тројном јединству ће ово недостижно лирскопластично-хармонијско мајсторско дело још столећима остати као духовна драма раг excellance. Данас звона са Монсалвача скупљају више естетичаре, него наивне, више музичаре не о мистагоге; али ће доћи дан, када ће она призивати само одабрана лица од осећаја. 1 Грал, један суд од смарагда, за који се верује да чннн чуда Дело, књ. 70.