Дело

148 Д Е Л О Парсифал, други Сигфрид, је мајстор лука и стреле, као и овај, погађа тице у лету као и он. Благе речи Гурнеманцове уче га милосрђу, он изломи стреле и оружје своје. Али још има дивљине у њему, он дави Кундру, кад му она прича о смрти његове мајке; на обеду љубави он још не узима учешћа. Он побеђује витезове из чаробног врта, одолева девојкама са цвећем, одолева и чарима Кундриним. И кад га она загрли и пољуби, он је гура од себе, са речима: „Амфортас! Рана! Она гори у мом срцу!“ Пожуда му је отворила очи, сад он зна како је несрећни Амфортас грешио. Парсифал прозре пожуду и грешност, али као јачи од Амфортаса одоли свима чарима Кундриним и остаје чист. Кундра, бесна, престаје га молити и позове Клингзора. Овај замахујући копљем, отетим од Амфортаса, хоће њиме да удари Парсифала, али копље се витла над главом Парсифаловом, не хотећи да га погоди. Парсифал дохвати копље и учини њиме знак крста. То уништи Клингзора и цео његов чаробни врт, који се претвори у пусто стеновито место, какво је и раније било. „Ти знаш где ћеш ме моћи наћи“ вели Парсифал Кундри, и одлази. Трећи чин се одиграва код Монсалвача. Кундра, у покајничком оделу, служи ту Гурнеманца. Витезови Грала стално су у несрећи и тузи, они пропадају, лишени божанског присуства. Њихов стари краљ Титурел је умро, а његов син Амфортас пати још увек од неизлечиве ране. У том се један витез појављује, са копљем у руци и визиром на челу. Гурнеманц га позива да спусти оружје с обзиром на свети дан, Велики Петак. И он позна Парсифала, који је дуго био лутао, док је донео свето копље у Монсалвач. Гурнеманц у врхунцу радости поздравља у Парсифалу будућег старешину њиховог реда и Парсифал започиње своју владавину крштењем Кундре. Кад чује у храму болне узвике Амфортасове, он га додирне чаробним копљем и Амфортас буде исцељен. Тако Парсифал постаје старешина Гралових витезова, он се свечано пење уз степенице жртвеника, подиже блистави „Грал" и њиме благосиља скуп, док под сводовима хорови опевају чудо искупљења. То су најдирљивији призори што их је икад човек створио. Слика је од библиске простоте, музика достиже небеску лепоту. Ништа се не може изједначити са патосом трећег чина, небо стоји отворено и ми уживамо у хармонији сфера. Peladan.