Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД ФРАНЦУСКА ГРУПА РОЛИ — ДИБОСК. — ЕЛЕКТРА, трагедија у једном чину, написао Хуго фон Хофманстал. — КОД ЗЕЛЕНОГ ПАПАГАЈА, гротеска у једном чину, написао Артур Шницлер. ЈЕДНА БАГАТЕЛА, од Анатала Франса. О француској трупи Роли — Дибоск, која је, ту скоро, гостовала у нашем позоришгу, могло би се говорити са два гледишта: са једног опште уметничког гледишта и са гледишта наше данашње позоришне уметности. Посматрана са првога гледишта, та страна трупа није ништа особито. Госпођа Роли и Г. Дибоск нису уметници. То су вештаци, то су виртуози. Њихова игра није индивидуална. Њихова трансфигурација је навероватно минимална. Њихова игра је резултат једне велике глумачке рутине, а не резултат једне велике индивидуалне уметности. Посматрана, опет, са другога гледишта, наша трупа не може се ни издалека поређивати са овом француском трупом. Срозана до потпуне неуметности, наша трупа није више кадра да игра конверзационе комаде. Њој недостају све особине потребне за једну такву нгру. Она нема духа и нема душевне еластичности, нема одрешен језик и нема монденске покрете, нема брзине у схватању и не.ма ни разумевања ни склоности за салонску философију. Конверзацнони комади играју се на нашој позорници у исгом стилу као и трагедије. Диалози не геку брзо, за поенте се нема схватања и отуда пролазе неопажено, између једног и другог Schla£\vort-a може да прође слон, а Лаубе је тражио да не прође ни сунчана зрака, за глумце је фрак и реденгот исто тако незгодан, као оклоп од пра вог железа. Салони су, по мишљењу нашнх глумаца, насе.Ђенн људима који се крећу као атлети са толико и толико стотнна ки лограма и који теже мисле него што поднжу своје баснословне терете. Руе је за њих сипљив ратник сапет у мозгу и у свнма удовима. Љубавник је нагиздан кретен из Палилуле којн, v.hmo