Дело

150 Д Е Л О своје воље, води љубав у отменом друштву. Маркиз и граф нису ништа друго до трупни официри који су, због своје телесне (и умне) неспособности, вргнути у недејство. Даме из великог друштва само су, већином, даме из сутерена. И та трупа нас је, због своје неуметности и невештине, због својег немара и лабавости, због своје лености и апатије, довела дотле да се дивимо страним трупама у првом реду због тога што знају своје улоге! Оно, што европски глумци сматрају за своју прву дужност која се сама по себи разуме, то је у нас врлина коју позоришни референт треба нарочито да истакне. Позоришна Управа може имати само три разлога због којих доводи стране трупе: да публици пружи благотворне промене, да поправи своје финансије и да нашој трупи, једном очигледном наставом, пружи примере добре игре. Последња два равлога савршено су неоснована. Краљевско Српско Народно Позориште није новчани завод који мора да има добити. Наши глумци, који се пријатно осећају у својој бескрајној примитивности, неће ни од кога да уче. Први разлог, међутим, заслужује сваку похвалу. * * # Хуго фон Хофманстал, промашена нада бечких литерарних кругова, бави се, готово, искључиво прерађивањем античких комада. Беч је одавна жудео за једним песником, као што је био Грилпарцер. И Херман Бар, који уме на невероватно вешт начин себе да обмане, сугерисао је публици, жељној месији у поезији, да је Хофманстал највећи лирик после зловољног Грилпарцера. Али, Хофманстал није ни помишљао да собом докаже тврђења Барова и да испуни наде поетскога Беча. Он је постао један занатлија који прерађује старе класичне комаде, који их, како се то каже, модернизира. То модернизирање он врши на један врло чудан и скроз модеран начин. Он из тих комада, са сензуалношћу једнога Руса, избацује сву класичну простоту и на место фатума, који је покретач свеколике радње у античким драмама, уноси модерни патолошки елемент који са драмом и поезијом нема никакве везе. Одмазда није дело разума. Они који се свете нису несвесна оруђа фатума. Они не врше своју одмазду као несвесна персонификација фатума, већ је врше свесно, врше је на основу своје слободне воље (у античкој драми!) која у Хофманстала није ништа друго до болесна воља садиста и мазохиста. Електра не жели да казни своју маћеху да би, на тај