Дело

КРОЗ живот 19 је била једна од оних жена, која је и у најкаснијим данима својим не волела но заљубљена била у свога мужа. То се опажало по томе, што је она увек на њега мислила, увек му знала нешто припремити, чиме би га изненадила, увек готово погађала мисли и жеље његове, а познавало се то и по оној ужурбаности и немирноћи, којом би то чинила и којом би га предусретала. Ни у последњим годинама њихова заједничкога живота она није могла а да не скочи са столице, кад његове кораке чује, или да намах не остави започети посао, кад јој његов глас допре до уха. А сви су је разговори, ма с ким то било, наводили на то, да каже што о своме мужу. Једна јој је пријатељица рекла једном, кад јој је муж наишао, а она нагло са столице скочила: „Ала си се ти обрадовала, као да га богзна откад ниси видела!" Није знала, да је код ње увек тако било. Што њезина пријатељица није знала, није може бити знао ни њезин муж или ваљада није хтео да зна. Уосталом, док би он стигао до ње, узбуђење би или пролазило или било задржано. Из даљине утицао је на њу човек, какав је она замишљала да је, из близине, какав се пред њом показивао. Али она је живо осећала, да је оно права слика његова, осећала је то инстинктом предане жене, која у пуном уверењу, да се не вара, ужива у највишем задовољству. То је њој било доста, и она није ни тражила спољашњих знакова његове љубави. Што се он онако показује, тумачила је тим, што је ради ње и деце у вечитом послу, и да баш тиме, што непрестано мисли на посао, показује, колико мисли на њих и колико их воли. Њене су речи биле: „Зна он шта ради!“, на које није смело бити поговора. Стога, и кад га је нестало, он је био ту и одређивао даље поступке своје породице; стога нико није ни помислио, да Милица не продужи своје учење, стога је и ЈБубица ишла и даље у школу. Они су то немо сматрали као нем аманет њихова мужа и оца. Године су пролазиле и Милица сврши гимназију и оде на Университет. Учила је исте предмете, које и њен отац. Била је у једној сродничкој породици, где је једва осећала, да није код своје куће. И Милица је овде и живела као и код своје куће. Студије, рад у кући, музика испуњавали су све њезино време. Познанстава је мало имала, у друштва је слабо залазила. С мушкнњем 2*