Дело

КРОЗ живот 21 прилика, и за друго што није хтела ништа да зна. Што се све у другим приликама и у другим срцима јавља или може јавити, њој је било и остало страно. Она је само знала, како се у њиховом кругу, на селу, упознавало, женило и удавало. Њој није могло ни на ум пасти, да је љубав у њих дошла сугестијом старијих, и да је брак био већином навика. Поносно су казивале, и она и њезине сестре, да су оне само своје мужеве волеле и да се у њиховој фамилији никада ни удовица није преудала. Миличина је пак мати прва и једина учинила изузетак у томе, што се удала у варош, али опет за човека из свога места, чији су се родитељи с њезиним добро знали и лепо живели. А може бити и у томе, што је у њој заиста било теста, од кога се љубав гради, те је с истинском милошћу лебдела око свога мужа. Тако је Милица напунила двадесет трећу годину, свршила школе и постала доктор философије, а да није прошла кроз ону најобичнију школу, коју живот са собом носи, кроз коју све девојке њезина доба увелико пролазе, кроз школу привлачења и одбијања, поуздања и слабодушности, надања и страховања, веровања и сумњања, — кроз школу љубави. IIII Један је одсек њезина живота био завршен. Један је циљ постигнут, и нестало брига, које су биле досада непрекидно на њ наперене. Милица је осетила велику олакшицу, али уједно и неку празнину. Задовољство, што га је осетила у први мах, кад је дошла до онога, за чим је тежила, почело се мешати с незадовољством. Досад је било све одређено, она је ишла путем, којим ју је кроз читав низ година водио један кажипрст, — сада је дошла до краја. Quid nunc? Она је учила, јер је тамо била упућена, али је учила радо и није осећала никакве тешкоће у раду, али при свем том, она није волела науку, научни проблеми нису изазивали у њој никакву заинтересованост, она није ишла никада даље од •онога што су учитељ и књига за њу спремили, често није постајала ни свесна о изнесеним задацима и сукобима, које треба решити или их помирити, а камо ли да је икада сама себи какав проблем постављала. Њу није мучило, шта крије за собом застор у Самсу. Она је сазнала науку онако и онолико, како су јој и колико други од ње открили, као што је и кроз живот пролазила примајући и понављајући у себи погледе оних, који су јаче на њу утицали. Поред оца и матере ту је била н њезина тетка.