Дело

М 0 Л 0 X 49 кракове за мном. Ја чим склопим очи, видим њене мирне, улаљене очи, које ме пробадају и немо, заповеднички зову: — Ако је тако, онда ћеш се ти вратити. Али и ја идем с тобом. — Нећу! Нећу!! — Видим по твојој страшној мржњи да је силно волиш, и и зато је и мрзиш што јој ниси дао што јој припада, свој живот и своју амбицију, и зато се осећаш обвезан њој, и зато је мрзиш тако. — Није истина! Лаж, лаж! — Милошу, ти се силно мучиш, ти си несрећан крај свих ових твојих успеха. Ко си ти? И зашто силиш себе, зашто си се опколио ледом, кад ти срце зебе? Зашто гушаш од себе љубав, зашто се кочиш у самоћи, кад твоја душа пати? Милошу, ти силом живиш из главе, а ти ниси зато. Ти и мене волиш главом, и себе и своју страсну амбицију, а гушиш глас своје душе, која хоће да поздравља људе? Мени је ужас крај тебе дисати, а чини ми се да те тек сада почињем да волим! — Не, не, то само не! Нећу да ме волиш душом. Бежи онда од мене! Воли ме крвљу својом, јер оно ја не могу издржати, јер ти не смем вратити такву љубав! Моја је снага у самоћи. Бити сам, и туђ, и стран свима. Ја ником нећу да загледам у душу, нећу да ми нико уђе у моју. Хоћу да ми она остане нема, да лежи дубоко укопана, као факир са језиком заврнутим у гушу, који лежи два метра под земљом, и срце му бије свака пола сата по једном, а кад престане, нико неће сазнати за ту смрт, ни он сам. Ја ником не гледам у очи, и када се ко загледа у моје, ја се окренем. Јер ја сам сложен из комађа без чврсте везе, као пирамида од наслаганих стена. Уђе ли ко у мене, одрониће своју стену, и пирамида се руши цела. Зато нећу ни сам да улазим у никог, јер онда су двери и моје, широм отворене. Ја се бојим љубави, јер мене љубав обвезује, спутава, испреплеће и слаби. Кад волим, онда преносим своје смерове и своју судбину на предмет, а ја хоћу сам себи да одговарам само, за све, и за свој живот и за своја дела. Милош се већ у почетку говора повукао, а сада је устао и сео на фотељу. Жена се прибила уза зид, и, скупљених обрва, нетремице гледала у промењено Милошево лице, у коме су очи утонуле. Дело, књ. 70. 4