Дело

50 Д Е Л 0 — Ти си ишчупао живац љубави у нападу своје таштине, и сад то зјапи црна шупљина у твојој души. То је огорчење што би хтео волети, а не можеш. И савест те бриди што си сам себе укљастио. Али ја те волим. Милош нагло устаде, наже се до жене сасвим лице у лице, и стиште јој грчевито мишице: — Немој ме волети! Ти ме не смеш волети! Вилму потресе плач: „Хоћу, баш стога те хоћу и да волим. Тебе треба волети и ти сам то желиш, само не знаш“. И обвивши му руке око врата, нежно га замоли: „Причај ми што о твојима који су те волели“. — Од како сам ја отишао из куће, они су непрестано мислили на мене, о мени сањали, и мени намењивали прве пупољке нових калема, и ако ме нису спомињали. Ја то знам. А када сам био међу њима, говорили су само о мени, ишчекивали ме и излазили преда ме и испраћали ме на најкраће удаљивање. Кад се ја смејем, и они се сви смеју, кад сам ја нерасположен и они се сви престраше и смраче. Волели су ме неком елементарном љубављу, мене, оваког како изгледам, а зато, јер су ме родили и јер су се са мном у истој постељи родили, и јер имамо исте покрете, исте очи и исти глас и ход. Свако поједино би од њих било у стању у свако доба да умре за мене, али никада ни једно није могло да гледа у мени човека, засебног, одељеног и независног од свих људи — од породице, један можда њима сличан, с њима развијен, али посебан свет и живот. Они су мене волели само као свој део, као члана своје заједнице, а не као човека са својим даровима. Ја сам могао бити избразган крастама, и њима бих био најлепши, ја сам могао бити ситан, злобан и рђав, а њима бих био најбољи. Само морам бити с њима, бити њихов. Моја памет и моје способности су им импоновале, они су се дичили с њима, али их нису волели. За моје идеје они не би жртвовали ни једну опеку из наших старих зидова, а на моје идеале су били љубоморни, и мрзели их. Они су у породичном програму одредили мени своје место, и нису трпели да се одступа од тога. Када сам се по свршетку доктората вратио кући на одмор, и да се приберем за свој велики рад, они су ме дочекали и преплавили љубављу. Удесили су ми и собу, опколили ме мекотом брижљивости и домаће угодности, с уверењем, да ћу ту до смрти одрађивати свој малени посао, испраћати њих до гробља, и утопити се у мирној срећи,