Дело

с и д 183 Не говорим више: Освету нам тражи. Достојан син да си свог оца покажи. Несрећама зле нам унесрећен коби Ја плачем, ти иди, освету нам доби. СЦЕНА ШЕСТА. Д. Родриго. У срце згођен Ударом смртним, ненадним, што боли, Осветник јадни што освету воли, А страшћу својом с друге стране вођен, Скамењен стојим докле срце лупа, Болу свом уступа. А тако близу свију својих жеља! Боже, спаси мене! Отац је вређан од непријатеља, А душманин је баш отац Химене! О, да страшна боја! Противу части љубав диже снагу. Осветит’ оца ил' изгубит’ драгу? Срце хоће, али дрхти рука моја. Горак је избор. Згазит’ љубав саму, Ил живет’ у сраму: Са обе стране бескрајна је туга; Бог нек спасе мене! Треба ли да се крвљу спере руга? Треба ли пролит’ крв оца Химене? Отац и драга, Част или љубав; о ви, лепе силе! Свршетак части ил’ смрт среће миле: Обоје срећи не оставља трага. Драга и хола надо душе часне, Али увек страсне, Која љуби, дивна душманко ми среће, Зашто мучиш мене? У судбу моју да л’ те Господ сплеће Да светим части ил’ немам Химене? Боље је смрти. Драгој сам дужан кол’ко оцу своме.