Дело

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 187' мајора. Био сам и кад су је скидали с конопца. (Стресући ce): Гадна ствар!... И све сам дознао, све. Неки кажу због нервозе. Боже сачувај! То је читава афера. Умешан је ту и њен муж, и кћи једног државног саветника, и неки прљави типови из Гробљанске улице. Права мистериозна афера! Али све сам дознао, све сам конце похватао. Ми лу ти н (одлази кроз десна врата). Данило (равнодушно): И све то за овај сат и по од како сте отишли из редакције? Живковић (поносито): Дабоме! Али како сам јурио, то само ја знам. (СмешеНи ce): И умало нисам од једне жене добио батине.. Мислим да је куварица код те мајорице. Кад је чула да јој се госпођа обесила, имала је неку варјачу у руци, па је после, онако уплашена и збуњена, није више ни испуштала из шака. И кад је након читаво пола сата давала полицији потребна обавештења, једном је руком брисала сузе, а у другој је још непрестано имала ону варјачу. Дакле, кад сам ушао у кућу, прво сам наишао на њу. Повучем је за руку и упитам брзо: како се зове обешена, како њен муж? А тек ће она мени: „Та остави ме' Шта те сетичу туђе ствари!“ (Важно): Ја сам, рекох, новинарски сарадник. „Можеш ти бити и ђавољи сарадник“, одговори ми она и окрете леђа. А кад ја још више навалих, она ти дрекну: „А шта си ме, ти белосветски, нап’о ту к’о зубна болест!“ И потеже оном варјачом. Да се брзо не уклоних свашта би било... (Задовољно): Сад. идем да поделим на одељке па таман за сутрашњи број. Интересантне ствари! Биће сензације! Данило: Кад сам вас гако лепо саслушао, саслушајте сад. и ви мене. Ја сам вам једном приликом казао, да не волим те рубрике скандала у своме листу. Наравно, ви сте од скоро код мене, па још не можете да се привикнете томе. Хоћу да вам кажем, да се културни утицај на читаоце не врши разним сензационим вестима, већ тенденцијом листа и његовим основним: идејама. А оне треба да провејавају не само у уводним чланцима, већ и у избору и груписању новости, у објашњавању и расветљавању забележених факата. Један озбиљан лист, као што знате, треба да буде критички посматралац свих важнијих догађаја, а. не збирка скандалозне хронике. Он је управо ту као јавна савест целога друштва. И ја се трудим да „Југословенска Трибуна“буде таква. Молим вас, да то од сада имате на уму.