Дело

Д Е Л О 188 Живковић: Лепо, молим вас, ја ћу онда само нотирати то самоубиство. Данило: То можете. Живковић: Ах, да, заборавио сам да вам кажем, а управо зато сам и ушао овамо. Тражи вас једна госпођа. Жели да говори лично са вама. Данило: А где је? Како изгледа? Живковић: У црнини је. Чека у редакцији. Каже, да има насамо да разговара с вама. Данило: Онда је, молим вас, уведите овамо. Живковић: Не у ваш кабинет ? Данило: Не, тамо је сигурно Милутин. Живкови ћ: Лепо. (Поклони се и одлази кроз десна врата). Д а Н И л О (хода по соби, прилази прозору, погледа у двориште и опет наставља ходање). (На десним вратима појављује се Наталија ГавриловиН, а за њом Живковић). Живковић: Извол те, госпођо. (Погледа још једном Данила и непознзту госпођу и одлази затварајући врата за собом). ТРЕЋА ПОЈАВА. Данило, Наталија. Н аталиј а (има 33 године; правилно развијена, лице јој је лепо и ингересантно, а у очима изразитим и сјајним огледа се природа богата унутрашњим животом; има бујну црну косу обично очешљану. Држање јој је отмено, а по"крети живи и поуздани. Глас јој је свеж и мелодичан. Носи прну хаљину елегантног кроја, без икаквих украса, и исти такав шешир. — Застаје код врата и радосно и жудно гледа у Данила). Данило (кад ју је спазио, застао је насред собе; неколико тренутака као да не може да верује ua је то она и посматра је изненађено. Не уме да нађе 'ниједне речи. Настаје кратка пауза, и за то време његове се очи засветле неким ‘нови.м сјајем и он је посматра жељно и задовољно. Узбуђено, радосно): Наталија!... Н а Т а л И ј а (жудно и гласом у коме као да се већ одавно гомилала нежност и љубав и спремала да се сва излије овога тренутка): Ти СИ ! (Пође му журно у сусрет). Онај Стари Данило ! (Пружа му обе руке да га загрли). Д а Н И л 0 (прихвати јој најпре чврсто руке, но брзо се тргне и правећи се као да није приметио њену жељу, сагне се и пољуби јој руку. Сазладавши •се, нежно и с поштовањем): Моја пријатељице! Друже мој! Наталија (посматрајући ra): Како се давно нисмо видели! Доста си се променио... Данило: Није ни чудо: доста је имало и да се преживи... •(Нудећи јој фотељу): Седи.