Дело

190 Д Е Л О Данило (горко): И ја сам онда био у то уверен... (Наталија га погледа пажљиво. Данило устаје и хода по соби. Пауза). Наталија: Али ипак, и тамо ја сам бар мало удисала онај наш лепи ваздух: редовно сам пратила твој рад и радовала се његовом напредовању и успевању. Читала сам новопокренуту „Југословенску Трибуну“; слушала о њеном утицају и о ширењу оних идеја, о којима си увек тако одушевљено говорио; слушала сам и о теби. И ја сам чисто осећала оно прошло, лепо доба, замишљала себе поново као твога пријатеља и гледала на „Трибуну“ као на нешто заједничко. Данило: Да, ти си се заједно са мном и раније загревала оним великим временима будућности. Наталија: И волела сам да те слушам, како топло говориш о њима и увек сам тада силно желела, да она не остану само твој сан. Д|а н и л О: То и неће бити ! (СтојеНи пред њом, са све већпм заносо.м): Ја већ видим и осећам, како се у магличастој даљини лагано помаља једно ново време и носи собом велику Југословенску Заједницу... Бујну, младу, у загрљају трију мора, ослобођену свих окова и жудну снажнога живота. И у њој ни сурових господара ни робова. Ја знам: то ће време доћи, оно мора доћи. Ја га видим на далекоме хоризонту и осећам његов дах у ваздуху... А када оно дође, онда ћемо одушевљени и опијени срећом пасти на колена и први пут истински пољубити набујалу земљу, нашу мајку, у којој ће свима Југословенима дивно да засветли сунце слободе!... (Гледа одушевљено у даљину, као да већ види то време). Н а та Л И ј а (гледајући га задовољно, готово с дивљењем): Данило, ТИ си још увек онако млад! Не, ништа се ниси променио. (Последњи сунчани зраци губе се; њихов румени, нежни одсев још неко време благо осветљава собу и онда почиње сасвим лагано да се спушта сутон). Данило (пренувши се, после краће паузе): Моја ми је „Трибуна“ давала снаге. Без ње ја бих био мртав. Н ата л и ј а (гледајући ra поверљиво): Хајде, седи... ту крај мене. Хоћу да те молим за нешто. Хоћу да ти кажем зашто сам дошла. Данило (седне иоред ње): Некада смо често овако седели... Наталија: И седећемо опет... као пријатељи, јер ја сам дошла да поново будем крај тебе. Хоћу да радим заједно с тобом.