Дело

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 191 Данило (гледајући је изненађено): Како то мислиш? Ја сам •сада у сасвим другим околностима. Наталија: Одмах то!... Али ваљда ме можеш примити у редакцију, и ако моје способности нису богзна какве. Држаћу коректуру, радићу што хоћеш. Ја хоћу бар што год да осетим од оног живота, о коме смо раније сањали. Тамо, у оној мртвој паланци ја сам животарила и савлађивала се, јер сам се надала. да ћу се ипак једнога дана ослободити. Данило: И сад кад си слободна, зашто хоћеш да се вежеш за једну дужност? Наталија: Не одбијај ме, Данило! Ја хоћу да имам циља пред собом, хоћу да знам зашто живим. Па ти си ми сам о томе ТОЛИКО пута говорио ! (Ухвати га за руку и приближи му се). Данило (Не може да одвоји ока од ње. Збуњено, одмичући се неттриметно): Не, не иде... Шта би се рекло... Моја жена... Ти проклети обзири!... Наталија: Обзири! Видиш ли, нападамо их, а опет живимо у њима и по њима!.. . (Смешећи ce): Али ти ћеш се ослободити од њих и примићеш ме, је ли? То је био мој сан у оном укоченом и буновном животу и ти ћеш ми допустити да га остварим... Он је бар један делић оног нашег заједничког надања... Данило (изненадно, спонтано и болно): Што си ме онда напустила? Зашто си све разрушила?... Нас бисмо двоје удружени и сједињени оном великом љубављу душа и срца осетили и познали један необични и пуни живот, који мора да је диван... (Сетно, спуштеним гласом): А овако све се спарушило и закржљало. У стварноме је животу било мало задовољства за мене. Ја сам живео само у илузијама... Наталија (гледа га право у очи. Узбуђено): Пријатељу МОЈ, И ти си био несрећан, је ли? Ти, тако нежан н добар... А ја сам мислила, да си се из љубави оженио. Д а н и л о (горко): Обмана... Наталија: Јадниче мој, ја знам колико те је то морало да боли ! ... (Гледа замишљено преда се). Данило (савлада се и труди да му глас буде што снгурнији): Потражио сам утехе у својој „Трибуни“. Наталија: Јеси ли је нашао? Данило: Не знам, по некад ми изгледа да јесам... По некад кад се сав предам своме послу и видим како он напредује, или кад поведем неку праведну борбу и почнем у њој да побеђујем.